Učenici dolaze u školu jednom nedeljno ili čitavu godinu „odrade“ u desetak dana. Do svojih učionica se kreću strogo određenim putevima, poštujući rastojanje od dva metra. Isti razmak mora se poštovati i u učionicama, a nastava počinje obaveznim pranjem ruku. Vrši se redovna dezinfekcija kvaka i radnih stolova, na svakom odmoru. Pozajmljivanje školskog pribora, prilaženje tuđem stolu ili zadržavanje u hodnicima su zabranjeni.

Navodno, dokle god ne bude pronađena vakcina protiv COVID-a 19 deca u Nemačkoje neće vratiti u školske klupe. Bar ne u onoj meri, u kojoj je to uobičajeno. Nastava će se, kao i u protekla dva meseca, odvijati uglavnom onlajn, a država će, kako je pre nekoliko dana najavila nemačka ministarka za obrazovanje Anja Karliček, u kupovinu laptopova, notebook-ova i tableta uložiti 500 miliona evra. Kako se navodi, ovakva mera će pomoći da se održiv visok standard i nivo obrazovanja u Nemačkoj.

Digitalne učionice, razne platforme za učenje i ostali inovativni oblici održavanja časova predstavljali su izazov nemačkim učenicima i nastavnicima. Sam proces realizovanja nastave dobro je osmišljen, učenici dobijaju zadatke u okviru nedeljnog plana, praćene rokovima do kog treba da budu izvršeni. Urađeni zadaci se kače na platformu, gde se registruju kao završeni.

Kada, kako i da li će učenik dobijene zadatke uopšte uraditi, ostaje đacima  na savesti. Jer, konsekvenci u vidu negativnih bodova i loših ocena nema. Kao uostalom ni kontrolnih zadataka, testova niti bilo kog drugog oblika provere znanja.

Iako je već dva meseca primarni, a donedavo i jedini oblik nastave, školovanje od kuće se ne ocenjuje, već se samo procenjuje kao pozitivna ili negativna tendencija u napredovanju učenika!

Modeli učenja od kuće se razlikuje od republike do republike i od škole do škole, ali su problemi koji se pojavljuju u praksi manje-više slični: osim na „padanje sistema“, prebukiranih pristupa i premalih memorije platformi za učenje, česti su komentari na račun nelogično organizovanih ili u sasvim drugi predmet „zalutalih“ zadataka,  komplikovanih pristupa nalozima, kao i učitelja koji „potpuno odbijaju upotrebu nove tehnologije“ ili su „tek prošle nedelje otkrili da postoji nešto što se zove imejl“.

Pola milijarde evra uloženih u opremu sigurno će velikom broju đaka omogućiti lakši i brži pristup gradivu na internetu i sprečiti da, kako je naglasila ministarka Karliček, u tom smislu „bilo koje dete bude zapostavljeno“. Ovo je sigurno novac uložen u poboljšanje kvaliteta obrazovanja, ali rezultate online učenja mogu videti tek kada se učenici budu vratili u školske klupe.

Izvor: Luftika