Mnogi od nas veruju da su se vremenski uslovi drastično izmenili. Često čujemo da umesto četiri imamo dva godišnja doba, pa kada nas stručnjaci uveravaju da grešimo i da u prirodi sve ide svojim tokom, mi se pomalo ljutimo i mislimo da nešto kriju od nas.

Kako objasniti blage zime sa malo snega, leta u kojima su kiše i oblaci češći od sunca, požare koji gutaju Amazoniju i Sibir, velike poplave, razorne zemljotrese...

Srbija je, među prvih 10 zemalja sveta, u junu 2015. godine Sekretarijatu Konvencije dostavila Nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: INDCs od engleskog: „Intended national determined contributions“). Ovi dokumenti pripremaju se u cilju postizanja dogovora i usvajanja novog pravno obavezujućeg dokumenta koji će definisati obaveze država članica Konvencije za period posle 2020. godine i na taj način sprečiti porast temperature na globalnom nivou preko 2°C.

Čitav region Jugoistočne Evrope je veoma izložen uticaju klimatskih promena. Prema analizama izrađenim na nacionalnom nivou, period 1960-2012. godina karakteriše prosečni trend povećanja srednjih godišnjih temperatura od 0,3°C po dekadi. U zavisnosti od scenarija, može se očekivati rast temperature u opsegu od 3.2 do 4°C do kraja veka i deficit padavina i do 20%. Ovakve promene biće praćene i intenziviranjem ekstrema, posebno temperaturnih. Najveći uticaji promena klime osmotreni su i projektovani u sektorima poljoprivrede, hidrologije, šumarstva, ali i zdravlja ljudi i biodiverziteta.

Zašto klimatske promene nastaju?

Glavni uzrok postojanja ovog problema smo mi, ljudi. Zagađen vazduh je posledica emitovanja velike količine ugljen-dioksida u atmosferu, koju teško napušta. Samo u Srbiji, na godišnjem nivou se emituje od 35 do 40 gigatona ugljen-dioksida, što je jednako izgoreloj šumi u Africi. Velika količina CO 2 utiče i na efekat staklene bašte. Jedan od glavnih razloga porasta nivoa okeana je topljenje glečera, koji je izazvan porastom temperature. Topljenjem leda se smanjuju i staništa životinja na polu. Drugi razlog je zagađenje. Tokom godine se baci 400 kilograma čvrstog otpada.

Kako ih možemo zaustaviti?

Svakodnevne radnje doprinose rešavanju ovog problema – ugasimo svetlo kada nam nije potrebno, koristimo energetski štedljive sijalice, perimo veš i sudove ekonomično, reciklirajmo, zamenimo automobile biciklima.

Mnogi naučnici upozoravaju da je poslednji trenutak da se ovaj problem shvati ozbiljno. Najveću opasnost predstavljaju industrije fosilnih goriva, za koje se ne veruje da će uskoro smanjiti potrošnju uglja zbog profita. Nepromenjeno ponašanje društva dovešće do većeg broja suša i padavina u narednih 10 godina. Takođe, određene zemlje, uključujući i Srbiju, zagrevaju se brže od proseka.

Izvor: Magazin Sturdent