Obrazovanje je obavezno u Danskoj za svakoga od 7 do 16 godina. Bez obzira da li se obrazovanje stiče u državnoj, privatnoj školi ili kod kuće, stvar je izbora, sve
dok se poštuju određeni standardi i dok se izučava adekvatan broj predmeta.
Većina dece završava devet razreda škole u državnom sistemu, sa desetom opcionom godinom.
Danski školski sistem je uvek bio decentralizovan, i odluke o sadržaju se donose na lokalnom nivou.

Ova autonomija je doživela vrhunac za vreme prošle dekade udvostručavanjem političkih napora da delegiraju administraciju od Ministarstva brazovanja prema lokalnim vlastima
i od lokalnih vlasti prema individualnim školama, uporedo sa nastojanjima da ojača uticaj roditelja i učenika u svakodnevnom radu njihove škole.
Svaka škola ima sopstveni školski odbor sa obično 5-7 roditelja biranih među roditeljima učenika koji pohađaju školu, dva nastavnika , dva učenika i direktor.
Za sve vreme desetogodišnjeg školovanja decu vodi isti razredni nastavnik, uglavnom nastavnik danskog jezika.
Nastavnik je upoznat sa učenikovim roditeljima i porodicom, funkcionišući kao savetnik i ohrabrujućI maksimum kontakta između familije i škole.

Broj učenika u Folkeskole u jednom odeljenju ne sme da pređe 28. Tačnije, odeljenja su često značajno manja. Danas prosečan broj ne prelazi 19 učenika.
Nastavni plan i program
Centralna administracija Folkeskole je u rukama odeljenja Ministarstva obrazovanja.
Danski parlament donosi odluke po pitanju ciljeva obrazovanja,a Ministarstvo obrazovanja postavlja ciljeve za svaki predmet.
Lokalne vlasti i škole odlučuju kako će da postignu ove ciljeve.
Za razliku od srpskog obrazovnog programa, u Danskoj deca obavezno uče dizajniranje tekstila, rad sa drvetom/metalom i kućne ekonomije, na jednom ili više nivoa između 4 i 7 razreda.
Od stranih jezika, uče se nemački ili francuski kao obavezni. Opciono mogu da uče obradu teksta, tehnologije, medije, fotografiju, dizajn, dramu.

Osim opštih predmeta u osnovno obrazovanje moraju biti uključene i sledeće teme:
1) Sigurnost u saobraćaju,
2) Zdravlje i seksualno obrazovanje i znanje o porodici,
3) Obrazovna,stručna i tržištu rada okrenuta orijentacija.
Razvoj učenika prema njegovim mogućnostima
Izuzev osnovnih veština, Danska Folkeskole treba u skladu sa zakonom da promoviše personalni društveni razvoj svakog učenika prema njegovim ili njenim mogućnostima.
Metodi rada se modifikuju prema učenikovim postignućima, većim samopouzdanjem i zrelošću.

Ovaj aspekt pedagoške politike zahteva blisku saradnju između škole i kuće, i to je stalni dijalog između nastavnika, roditelja i učenika. Akt o Folkeskole je veoma jasan po ovom pitanju,
i zahteva da učenici i roditelji budu stalno informisani o školskom mišljenju o tome kako svaki učenik napreduje po pitanju njegovog ili njenog školovanja.
"Stalno" znači najmanje dva puta godišnje, a odnosi se eksplicitno na informaciju na đački personalni i društveni
razvoj , kao i na čiste akademske rezultate (postignuća).

Od 1. do 7.razreda, informacija se daje u pisanom obliku,ili češće usmeno,kao deo konvezacije između sve tri strane-učenici, roditelji i razredni nastavnik-što je osobina danskog života u školi.
Od 8. do 10. razreda, sistem informacije uključuje pisani izveštaj najmanje dva puta godišnje, u kojem stoji učenikov rezultat u akademskom postignuću i primeni.
Ovo se samo odnosi na završne ispite predmeta, iz kojih će učenici biti ocenjeni na skali od 13 poena.
Privatne škole u Danskoj

Važan deo danske demokratske strukture obrazovnog sistema je pristup školi prema roditeljskom izboru.
Ako škole koje su ponuđene u državnom sistemu obrazovanja vama ne odgovaraju možete da pohađate privatnu školu, kojih ima 421 u zemlji.
Država pokriva 80 - 85% troškova, a roditelji plaćaju ostatak od 15 -20%.

U Danskoj se pohađanje privatnih škola ne smatra "elitizmom ".
Đaci privatnih škola nemaju bolji status koji im može omogućiti lakši prolaz kroz više srednje obrazovanje i fakultetsko obrazovanje.
Oko 11% svih učenika pohađa privatne škole.

Privatne škole u Danskoj mogu biti grubo podeljene na sledeće kategorije:
- male "Grundtvigijan" samostalne škole u ruralnim distriktima,
- akademski orijentisane niže srednje škole,
- religijske ili kongregacione škole,
- progresivne slobodne škole,
- škole sa određenim pedagoškim ciljem, kao što je Rudolf Stejner škola,
- škole za nemačku manjinu,
- imigrantske škole.

Izvor: GLBRAIN