Aplikacije, programi, digitalni prenosni uređaji i gedžeti, tehnologije, elektronska komunikacija – ovo su pojmovi koji mlađim generacijama opisuju svakodnevicu, dok su većini pripadnika starijih generacija izvor blagog osećaja nelagode.

Svedoci smo velikog i brzog tehnološkog napretka koji se desio u prethodnoj deceniji i koji i dalje traje. S obzirom na to da je tehnologija prisutna u gotovo svim sferama života, možemo slobodno reći da je u proteklih nekoliko godina došlo do promena u čitavom društvu. Promene su duboke i korenite, kako u aspektu organizacije privatnog života tako i u domenu poslovnog okruženja. 

Ovo je posledica onoga što nazivamo Četvrtom industrijskom revolucijom – menja se ne samo ono što radimo već i to ko smo. Međutim, ono što nam se prirodno nameće kao pitanje jeste da li smo kao društvo i u kolikoj meri spremni da prihvatimo nove koncepte funkcionisanja i obrazovanja.

Sa tehnološkim razvojem dolazi i do intenzivnih promena na tržištu rada, što se ogleda u nestanku pojedinih tradicionalnih zanimanja, ali i u deficitu kadrova u novim tehnološkim oblastima. Osim toga, edukacija i usavršavanje postaju neophodni u gotovo svim sferama društvenog i ekonomskog života. 

Zbog svega navedenog, dolazimo do zaključka da je kontinuitet u radu na sebi i sticanju novih znanja i veština jedini način da idemo u korak sa vremenom i svetom u kome živimo. Učiti znači menjati se, a ličnom promenom i rastom dolazimo do unapređenja čitave društvene zajednice.

Prilagođavanje i aktivno učešće u svim sferama društvenog i ekonomskog života

Celoživotno učenje (permanentno, trajno, kontinuirano obrazovanje – permanent education, lifelong education) uključuje sve oblike učenja i znači učestvovanje u različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, sa ciljem stalnog unapređivanja potrebnih ličnih, građanskih, društvenih i radnih kompetencija. Koncept celoživotnog učenja podrazumeva shvatanje obrazovanja kao kontinuiranog segmenta svakodnevnog života i sticanje i unapređivanje svih vrsta znanja, sposobnosti i kvalifikacija koji će omogućiti ljudima prilagođavanje i aktivno učešće u svim sferama društvenog i ekonomskog života i uticaja na vlastitu budućnost. 

Celoživotno učenje donosi još jedan aspekt u ličnom razvoju, a to je fleksibilnost u odabiru pravca kojim ćemo se kretati kroz karijeru, ali i odgovornost prilikom uređivanja te staze. Takođe, važno je naglasiti i uvažavanje svih oblika obrazovanja: formalno (npr. fakultet), neformalno (kursevi, obuke, seminari), informalno i međugeneracijsko učenje. Neophodno je da svi navedeni vidovi obrazovanja budu koegzistentni.

Problem koji je i dalje prisutan jeste taj što ljudi posle diplomiranja uglavnom prestaju da rade na svom obrazovanju. Osim toga, reforma akademskog obrazovanja je u većini obrazovnih institucija sporija od tehnoloških promena i potreba, tako da je u velikom broju slučajeva neophodan kontinuitet u neformalnom obrazovanju.

Izvor: savremena-gimnazija.edu.rs