U javnosti je nedavno odjeknula vest da su naši učenici četvrtog razreda osnovne škole pokazali natprosečno znanje iz matematike i prirodnih nauka u međunarodnom ispitivanju učeničkih postiguća TIMSS 2015. Sličan rezultat zabeležen je i u prethodnom krugu testiranja 2011. godine, kada su takođe učestvovali četvrtaci iz škola u Srbiji. Međutim, u dva ranija istraživačka ciklusa 2003. i 2007, kada su uzorak činili učenici osmog razreda, naša država našla se ispod međunarodnog proseka.

Šta su uzroci ove razlike, šta smo saznali o domaćem obrazovnom sistemu iz poslednjeg istraživačkog ciklusa, koje pouke prosvetna vlast, ali i nastavnici i direktori škola mogu da izvuku, neka su od pitanja na koje za Školski portal odgovaraju Milica Marušić, nacionalna koordinatorka za Srbiju TIMSS 2015 i Slobodanka Gašić Pavišić, koja je na toj poziciji bila u prethodnom ciklusu ovog istraživanja 2011.  

U TIMSS 2015 su zabeleženi bolji rezultati nego u prethodnom testiranju. Kako je do toga došlo, s obzirom na to da u međuvremenu nije bilo sistemskih promena?

MILICA MARUŠIĆ: Iako nije promenjen nastavni program, došlo je do izvesnih promena. Prvo, koncipirani su standardi za kraj osnovnog obrazovanja koji se umnogome oslanjaju na TIMSS kognitivne nivoe, i koje prate odgovarajući primeri zadataka iz matematike i predmeta iz prirodnih nauka. Ti primeri zadataka uključuju znanje, njegovu primenu i rezonovanje i pretpostavljamo da takvi zadaci predstavljaju smernicu u radu mnogih učitelja. Drugo, sama međunarodna ispitivanja znanja se obavljaju već dugo, i javnost je, kao i zaposleni u obrazovanju, sve više upoznata sa njima. TIMSS oblasti i zadaci se su dostupni nastavnicima, istraživanje je propraćeno seminarima i obukama, i oni su imali prilike i vremena da nešto uvrste u svoju praksu. Poboljšanje rezultata je svetski trend zabaležen u ovom istraživanju. Od 41 zemlje koje su uključene u ciklus TIMSS 2015 sa četvrim razredom, statistički značajan trend poboljšanja rezultata iz matematike u odnosu na prethodni ciklus zabeležen je u 21 zemlji, u 15 država su ostali isti prosečni rezultati – a to je slučaj i sa Srbijom, dok su u pet zemalja prosečni rezultati niži ( ovde spada i Finska, što je neočekivano, s obzirom na to da su njihovi učenici iz Finske u ranijim istraživanjima bili medju najboljima). U oblasti prirodnih nauka, statističkiznačajno poboljšanje rezultata između poslednja dva TIMSS ciklusa je u 17 zemalja, u 16 zemalja su ostali isti prosečni rezultati (uključujući Srbiju), a u osam zemalja su rezultati opali (ovde spada i Finska).

I ovoga puta veoma mali broj naših učenika, samo 10 odsto, dostiže naprednu referentnu vrednost, a 37 visoku. S druge strane devet odsto ne dostiže ni nisku. Molim Vas da pojasnite šta mogu učenici na tim nivoima?

MILICA MARUŠIĆ: Ne možemo reći da je 10 odsto mali broj, budući da učenici iz zemalja iz okruženja ostvaruju slične ili slabije rezultate što se tiče ove referentne vrednosti (iz matematike Češka osam odsto, Slovenija šest, Slovačka četiri). Učenici na naprednom nivou su u stanju da reše najteže TIMSS zadatke – da primene znanja u različitim, relativno složenim situacijama i da objasne svoj način rasuđivanja. Oni rešavaju složene verbalne probleme koji uključuju skup prirodnih brojeva sa nulom, uspešno primenjuju znanja o geometrijskim figurama. U odnosu na zemlje koje dostižu nabolje rezultate, ima još prostora za napredovanje, ali uspeh naših učenika, što se tiče naprednog nivoa znanja je zadovoljavajući. Veći je problem devet odsto đaka koji ne dostiže nisku referentnu vrednost, jer podaci ukazuju da je naš sistem obrazovanja u tom smislu manje efikasan od zemalja iz okruženja. Nisku referentnu vrednost možemo označiti kao elementarnu matematičku pismenost koju definiše TIMSS. Ona se meri najjednostavnijim zadacima koji od učenika očekuju da sabiraju i oduzimaju prirodne brojeve, donekle razumeju množenje jednocifrenih brojeva i merenje, da pročitaju i dovrše jednostavan grafikon i tabelu.

Da li ovi podaci ukazuju da naša škola podstiče uglavnom učenje činjenica i njihovu reprodukciju, a ne primenu znanja, pa se to reflektuje i na pomenute rezultate testiranja?

MILICA MARUŠIĆ: Podaci pokazuju da je do najvećeg poboljšanja rezultata učenika četvrtog razreda u Srbiji tokom poslednje četiri godine došlo upravo na nivou primene znanja. Dakle, na bolje rezultate naših đaka utiče poboljšanje znanja na višim kognitivnim nivoima – primena znanja i rezionovanje. 

Ako se uporedimo sa najuspešnjim zemljama, videćemo da, recimo, Singapur na visokoj referentnoj vrednosti ima 80 odsto učenika, a na naprednoj čak 50 odsto. U čemu je tajna tih sistema? Zašto su oni toliko uspešni? Ima li nečega što mi možemo preuzeti kao recept?

SLOBODANKA GAŠIĆ PAVIŠIĆ: Ako na ovo pitanje odgovorimo oslanjajući se na pristup primenjen u TIMSS istraživanju, ne može se izdvojiti samo jedan faktor koji utiče na postignuće učenika, pa ni preporuka ne može biti jednostavna i jednoznačna. Učenje učenika odvija se u školi, porodici i van škole, tako da se TIMSS postignuća učenika razmatraju u pet širokih oblasti konteksta učenja - uticaj društvene sredine (na nacionalnom i lokalnom nivou), porodice, školske, razredne sredine i uticaj karakteristika samog đaka i njegovih stavova prema učenju. Posmatrajmo samo uticaj društvene sredine: kulturni, socijalni, politički i ekonomski faktori utiču na učenje učenika. Na nacionalnom nivou, ključne odluke u obrazovnoj politici se odnose na to kako na najbolji način primeniti nastavni program.Uspeh jedne zemlje u obezbeđivanju uspešne nastave matematike i prirodnih nauka zavisi od brojnih nacionalnih karakteristika: ekonomsklih izvora, demografskih karakteristika populacije, geografskih karakteristika, organizacije i strukture obrazovnog sistema (uzrast polaska u školu,predškolsko obrazovanje i drugo), nastavnog programa ovih predmeta, karakteristika nastavnika i njihovog obrazovanja, praćenja i nadgledanja primene nastavnog programa. A u okviru ovog najšireg konteksta deluju drugi, uži faktori, koje smo već pomenuli. Međutim, ako hoćemo jednostavan odgovor, naglasak bih stavila na vrednost koju obrazovanje ima u jednoj zemlji – da li se obrazovanje vrednuje i da li viši nivo obrazovanja vodi ka višem životnom standardu. Azijske zemlje su uspešne, jer se u njima obrazovanje visoko vrednuje, što utiče na motivaciju učenika za učenje, roditelja, na značaj koji ima nastavnički poziv i na sve ostakle faktore učeničkog postignuća. 

 Analiza je pokazala da na učeničko postignuće čak 85 odsto utiču individualne karakteristike učenika - zanimanje roditelja, obrazovanje, pohađanje predškolskog obrazovanja i rana jezička i matematika pismenost, a da samo 15 odsto potiče od škole. Kako je to moguće ako se u najvećoj meri na TIMSS-u ispituje znanje koje su učenici stekli u školi, odnosno pitanja se oslanjanju na nastavni programi?

SLOBODANKA GAŠIĆ PAVIŠIĆ: Ovde je reč o analizi  postignuća u vezi sa karakteristikama neke pojedinačne škole, koju učenici pohađaju i njihovim karakteristikama, a ne o osnovnoj školi kao elementu školskog sistema, što je objašnjeno u dogovoru na vaše prethodno pitanje. Na ovom nivou analize škole kao kontekstualnog faktora, ispitivana je veza između postignuća učenika i sladećih karakteristika škole koju oni pohađaju: gde se škola nalazi (Beograd, druga gradska sredina, selo,prigradsko naselje), koliki broj učenika pripada kojem socioekonomskom sloju, da li je škola dovoljno opremljena potrebnim nastavnim sredstvima za nastavu matematike i prirodnih nauka, da li ima dovoljno nastavnika ovih predmeta u školi, način na koji direktor rukovodi školom, da li se dovoljno naglaska stavlja na školski uspeh đaka, da li je škola bezbedna i da li je reč o sredini u kojoj nema problema sa disciplinom učenika. Ako se ovako analizira doprinos školskih i učeničkih karakteristika, onda se dobija navedeni rezultat - da karakteristike same pojedinačne škole u mnogo manjoj meri utiču na uspeh učenika nego njihove pomenute karakteristike.

Da li zaključak da rana jezička i matematička pismenost utiču na učenička postignuća znači da deca pre polaska u školu treba da znaju da čitaju, pišu, računaju? Stručnjaci govore da to treba ostaviti školi, a iz TIMSS-a dobijamo suprotnu poruku.

SLOBODANKA GAŠIĆ PAVIŠIĆ: Rana matematička pismenost  ne znači računanje, što roditelji uglavnom očekuju od predškolske ustanove. Ona obuhvata razvijanje matematičkog mišljenja koje na predškolskom nivou znači poređenje, merenje i uočavanje obrazaca u svakodnevnim životnim aktivnostima, pre svega kroz igru, ali i kroz razgovor sa odraslima, u kojem deca uče rečnik matematike (više,manje, dodati,oduzeti, podeliti...), formiraju matematičke pojmove, ispituju matematičke pojave i procese i podstiču se na razmišljanje. Rana matematička pismenost obuhvata aktivnosti u kojima deca na običnim predmetima mogu da uoče sličnosti i razlike, da srede nizove po veličini, količini, vremenu, da uoče šta je gore, dole, ispod iznad iza, ispred.... A  tek zatim dolazi brojanje i računanje, uz korišćenje dečjih stihova sa brojevima, igranje stonih igara i slično. Dobri vaspitači sve ovo znaju i to rade. Što se tiče rane čitalačke psimenosti to, između ostalog, znači da deca nauče da prepoznaju određene glasove u reči, da izdvajaju glasove iz reči, da se upoznaju sa načinom korišćenja knjiga…Dakle . faktor - porodica i uslovi u porodici za učenje, koji kontinuirano deluju i nakon polaska u školu, utiču i na ranu pismenost, kao i na školski uspeh u četvrtom razredu.

Utvrđeno je i da pozitivan stav prema školi i učeničko samopouzdanje utiču na njihova postignuća. Kako je to moguće, ako škola od dece uglavnom traži da zapamte gomilu činjenica, da ih reprodukuju i za to dobiju ocenu?

SLOBODANKA GAŠIĆ PAVIŠIĆ: Samopouzdanje učenika utiče na njihovu motivaciju, pozitivan stav prema predmetu i učenju tog predmeta, bez obzira na koje kognitivne nivoe znanja se to učenje odnosi. Samopouzdanje utiče na efikasnije učenje. A kao što je rečeno u jednom od prethodnih odgovora , postignuće naših učenika je bolje na višim kognitivnim nivoima, što se može pripisati činjenici da je nastava usmerena i na te nivoe.

Dosadašnji rezultati TIMSS-a pokazuju da su nam učenici nižih razreda iznad međunarodnog proseka, a osmaci ispod. U čemu je predmetna nastava zakazala pa imamo takav rezultat?

SLOBODANKA GAŠIĆ PAVIŠIĆ: Glavno objašnjenje treba tražiti u nedovoljnom metodičkom obrazovanju nastavnika. Kod nas se predmetni nastavnici, koji predaju u višim razredima osnovne škole, ne pripremaju za nastavnički poziv u toku profesionalnih studija. Zbog toga u nastavu dolaze nedovoljno pripremljeni za njeno izvođenje, usavršavaju se uz rad, učeći na svojim greškama i na iskustvu drugih kolega. Sistem obrazovanja nastavnika u Srbiji je problem koji dugi niz godina čeka na rešavanje. Naravno, objašnjenje za niže postignuće učenika osmog razreda se može tražiti i u nedostacima nastavnih programa, udžbenika, uključivanju roditelja, ali i u karakteristikama ovog uzrasta učenika.

Da li su prosvetne vlasti dosad koristile rezultateTIMSS testiranja da unaprede kvalitet obrazovanja u Srbiji?

SLOBODANKA GAŠIĆ PAVIŠIĆ: Nisu u dovoljnoj meri. Korišćena je TIMSS metodologija za određivanje nacionalnih standarda i za nacionalna testiranja znanja učenika osnovne škole, ali na mnoge vrlo konkretne i određene preporuke koje su iznete u izveštajima Ministarstvu prosvete i u objavljenim knjigama i stručnim i naučnim člancima i saopštenjima, prosvetne vlasti do sada nisu uopšte obratile pažnju i nisu ih iskoristile za poboljšanje nastave, programa ili udžbenika, pa ni za obrazovanje nastavnika.

Vesna Stamenić