U Beogradu će 24. marta biti osnovana Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika, krovna ogranizacija koja treba da pruža kontinuiranu podršku zajedničkom radu roditelja i prosvetnih radnika u školama i da uključuje zainteresovane pojedince u donošenje svih značajnih odluka koje se tiču razvoja obrazovnih politika i poboljšanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji.

Osnivanje Nacionalne asocijacije je predviđeno projektom „Partnerski za obrazovanje”, koji su pokrenuli Fondacija za otvoreno društvo i UNICEF, sa ciljem da se promoviše i osnaži saradnja roditelja, nastavnika i škola da iniciraju promene u obrazovanju i rešavaju konkretne probleme sa kojima se suočavaju u obrazovnom procesu. Ovu inicijativu podržalo je i Ministarstvo prosvete, u sklopu svojih zalaganja za veću ulogu roditelja u životu škole i to kroz osnivanje opštinskih saveta roditelja, predviđenih novim krovnim obrazovnim zakonom.

Prvi  korak ka uspostavljanju Asocijacije bio je izbor članova Inicijativnog odbora, koji čine predstavnici školskih klubova nastavnika i roditelja iz 11 gradova, roditeljskih udruženja okupljenih oko Mreže organizacija za decu Srbije i strukovnih nastavničkih udruženja Pedagoškog društva Srbije i Saveza učitelja Srbije, objašnjava za Školski portal Tanja Azanjac Janjatović, predstavnica inicijativnog odbora “Partnerski za obrazovanje”

U prvoj fazi projekta koja je uspešno završena, osnovani su klubovi roditelja i nastavnika u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Sečnju, Loznici, Čačku, Kraljevu, Nišu, Leskovcu i Novom Pazaru. Preko 500 nastavnika i roditelja koji su uključeni u rad 11 gradskih klubova organizovalo je više od 60 lokalnih akcija u školama na najvažnije teme koje se tiču školskog života njihove dece. Između ostalog, organizovali su besplatne kreativne vannastavne aktivnosti za decu, programe usmerene na prevenciju vršnjačkog nasilja, podizanje nivoa bezbednosti dece u školama, promociju tolerancije i uvođenje interaktivne i multidisciplinarne nastave.

Druga faza projekta je bila posvećena pripremi i radu na uspostavljanju Nacionalne asocijacije, koja će početi da radi odmah nakon osnivačke skupštine. Na pitanje čime će se Asocijacija baviti, Tanja Azanjac objašnjava da će ona pružati podršku roditeljima i nastavnicima u smislu jačanja njihovih kapaciteta da učestvuju kroz tela koja su već prepoznata, kao što su klubovi roditelja i nastavnika, savete roditelja, školski odbori…Osim toga, asocijacija će biti jedna vrsta platforme koja će okupljati ljude iz škola, bilo da su prosvetni radnici ili roditelji oko pitanja značajnih za obrazovanje. Nastavnici će konačno moći da kažu šta misle o programima, zakonima, postojećim procedurama i politikama koje reguliše njihov rad, dogovaraće se zajedničke aktivnosti, inicirati promene, predlagati programi na nacionalnom nivou, a planirano je i da asocijacija delegira dva predstavnika koji će sa Ministarstvom prosvete raditi na unapređenju obrazovnih politika, objašnjava naša sagovornica.

Opštinski saveti roditelja

Iako stručnjaci ukazuju da roditelji predstavljaju isuviše važne resurse i aktere da bi bili ostavljeni na marginama sistema obrazovanja, prethodne prosvetne vlasti nisu pokazale spremnost da se situacija promeni. Aktuelni ministar Mladen Šarčević na tome insistira od dolaska na čelo Ministarstva prosvete, ali su njegovi stavovi (setimo se izjave da roditelji treba da ocenuju pedagoški stil rada nastavnika) odmah naišli na kritike prosvetnih radnika.

U Srbiji postoje različita lokalna roditeljska udruženja koja okupljaju mali broj ljudi, a opštinski saveti roditelja, oformljeni u jednom broju lokalnih samouprava u okviru projekta nevladinog sektora, mahom su zamrli. Po ugledu na tu ideju, Ministarstvo prosvete planira osnivanje opštinskih saveta roditelja u svim opštinama i gradovima u Srbiji. Kako je Školski portal pisao, ideja prosvetne vlasti je da svaka predškolska ustanova i škola na teritoriji određene opštine, na predlog saveta roditelja, delegira po dva predstavnika u opštinski savet. Roditeljsko telo lokalne zajednice imaće zadatke koji se ne tiču samo obrazovanja - ono će biti nadležno da daje mišljenje i predlaže mere za ostvarivanje prava deteta, unapređuje obrazovanje i vaspitanje i bezbednost učenika u opštini, učestvuje u opštinskim planovima i programima vezanim za obrazovanje i bezbednost dece, pruža podršku savetima roditelja u vezi sa pitanjima iz njhove nadležnosti, zasupa roditelje opštine u svim situacijama od značaja za ostvarivanje prava deteta i unapređenje obrazovanja… Opštinski saveti će sarađivati sa organizacijama koje deluju, ne samo u oblasti obrazovanja, već i zdravlja, kulture, socijalne zaštite … Članovi opštinskih saveta će proći odgovarajuću obuku i blisko će sarađivati sa lokalnim funkcionerima zaduženim za obrazovanje, socijalnu politiku, kulturu, omladinsku politiku i slično, što treba da garantuje da će njihove inicijative imati “težinu”. Osim toga, u Ministarstvu prosvete će biti jedna osoba zadužena za saradnju i komunikaciju sa roditeljima, što će takođe omogućiti efikasniji rad.

Na suprotnim stranama

Sve navedene aktivnosti treba da obezbede veću participaciju porodica u životu škole, jer brojna istraživanja, kao i školska praksa ukazuju da su oni na suprotstavljenim stranama. Postojeći mehanizmi učešća kroz savete roditelja i školske odbore su se pokazali neefikasni. U ta tela često se delegiraju “zaslužni” pojedinci koji se povinuju odlukama direktora škola, a njihovi sastanci više su formalnost nego što suštinski doprinose unapređenju obrazovanja. U javnosti se često čuju kritike da se saveti roditelja bave jedino izborom rute ekskurzija, a koliko su oni marginalizovani govori podatak da čak i po tom pitanju nemaju nikakvog uticaja već im ostaje samo da “aminuju” odluke rukovodilaca obrazovnih ustanova.

Roditelji svedoče da ih njihovi odeljenski predstavnici u savetima nikada nisu obavestili šta se na sastancima događa, a slična iskustva imaju i ljudi koji koji su se angažovali u gore klubovima roditelja i nastavnika.

-Sve škole imaju usvojena dokumenta i smernice za saradnju sa roditeljima, u nekim ustanovama postoje posebni timovi za saradnju sa roditeljima, ali je to u praksi ostalo mrtvo slovo na papiru. Saveti roditelja su učmala tela koja ne funkcionišu, a za to nije kriv samo zakon. Neka zakonska rešenja su dobra, ali ne funkcionišu u realnom životu, pa je pitanje da li menjati propise ili postojeću praksu. Za dve godine, koliko moje dete ide u školu, nikada nas nisu zvali da prisustvujemo nekom predavanju, tribini ili sastanku koji bi okupio sve roditelje. Recimo, tema vršnjačkog nasilja je aktuelna od prvog razreda i ne treba čekati pubertet da se o tome progovori. Za postojeću situaciju krivi smo i mi roditelji. U razredu u koji ide moje dete je 25 učenika, a mi roditelji se ne poznajemo, čak i na roditeljskim sastancima ne komuniciramo mnogo – iznosi svoja iskustva Snežana Milićević, majka učenika drugog razreda jedne čačanske osnovne škole.

Na pitanje šta očekuje od Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika, ona kaže:

- Sve će zavisiti od nas samih - od roditelja, prosvetnih radnika, direktora škola. Očekujem da nas ta asocijacija probudi, da nas trgne iz letargije, ukaže na pravac u kojem bi neke stvari trebalo da se razvijaju, na rešenja koja postoje u razvijenom svetu, da se primeri dobre prakse rašire i postanu opšteprihvaćeni. Tu mislim i na aktivnosti koje se tiču uređenja škola i nekih lokalnih akcija, ali i na promene koje će doprineti poboljšanju kvaliteta obrazovanja u smislu pritiska na Ministarstvo prosvete i druge strukture koje odlučuju o obrazovnim politikama da rade brže i prate savremene tokove. Mi danas još uvek raspravljamo da li je internet dobar ili ne i da li su nam potrebni računari – ističe Milićevićeva.

Ilinka Miletić, nastavnica građanskog vaspitanja u OŠ “Đorđe Krstić” u Beogradu kaže da sve što je novo izaziva neku vsrtu bojazni i podozrenja, pa čak i nerazumevanja da stvari mogu da se promene. Prema njenim rečima, ascijacija treba da doprinese poboljšanju odnosa škole i porodice i uspostavljanju parterskog odnosa, a za sve to je potrebno i vreme i mnogo truda obe strane. Ona veruje da je dobro što je taj proces pokrenut osnivanjem klubova roditelja i nastavnika.

- Oni su fantastičan most između između želja i očekivanja roditelja i s druge strane nastavnika, koji bi roditelje trebalo da vide kao najbolje saradnike u obrazovnom procesu. Dosad se sve svodilo na učešće pojedinih roditelja u savetu roditelja, dok u klubovima oni imaju aktivnu ulogu. Oni ne gledaju školu kao mesto gde njihova deca idu da bi dobila ocene, već je doživljavaju na drugačiji način, pitaju se šta bi mogli da pruže školi da bi se njihova, ali i ostala deca osećala bolje. Potrebno je da pružimo ruku jedni drugima, važno je da čujemo onog drugog, šta je to što on želi i šta mu je potrebno, da delujemo kao tim. To zvuči bajkovito, ali ja u tu priču zaista verujem – kaže naša sagovornica.

 Anketiranje roditelja

Zanimljivo je da je saradnja roditelja i škole prepoznata u standardima kvaliteta rada obrazovnih ustanova i to u oblasti kvaliteta koji se tiče etosa, a koji je u izveštajima o eksternoj evaluaciji ocenjen visokim ocenama. Međutim, o samom segmentu koji pokazuje u kojoj meri roditelji aktivno učestvuju u životu škole i kako u obrazovnim ustanovama funkcioniše sistem redovnog informisanja porodice o aktivnostima i delatnostima škole, nema pojedinačnih ocena. Mišljenje roditelja traži se prilikom eksterne evaluacije, ali je u nekim školama i to dovedeno do apsurda time što se umesto nasumice odabranih pozivaju “podobni”, ne bi li konačne ocene bile više.

U cilju veće uloge porodice u obrazovnom procesu, Ministarstvo je naložilo Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da uradi upitnik pomoću koga bi se ispitali stavovi svih roditelja o različitim aspektima rada škole. Anketiranje će početi u ovom polugodištu, ali se još ne zna da li će dobijene rezultate koristiti samo obrazovne ustanove za poboljšanje svog rada ili će oni ulaziti u ocenu sa eksterne evaluacije.

Vesna Stamenić