Počela je škola, inicijalni testovi su spremni i, što se ove teme tiče, usudiću se da konstatujem da je car go! Najiskrenije mislim da inicijalno testiranje, koje smo u obavezi da sprovedemo na početku školske godine (svako iz svog predmeta), ne predstavlja ništa drugo do mlaćenje prazne slame. I svi to znamo. Istini za volju, trebalo bi ga ukinuti jer ne služi ničemu. Samo se zamajavamo...i mi, i đaci. Volela bih da me neko ubedi u suprotno...

Dakle, pre nekoliko godina nam rekoše kako je to odličan način da proverimo u kojoj meri su deca usvojila gradivo iz prethodne školske godine. „Na osnovu rezultata sa inicijalnog testa, Vi, kolege, znaćete odakle da krenete sa gradivom u novoj školskoj godini, koje su slabe tačke, gde su rupe u znanju vaših učenika“, objasniše nam ljudi kojima je posao da te stvari izmišljaju. Lepo je zvučalo u teoriji.

U (višegodišnjoj) praksi, međutim, izgleda ovako: dođe septembar, krenemo u školu. Nakon što na prvim, uvodnim, časovima učenike upoznam sa nastavnim planom i programom za novu školsku godinu, kažem im šta će čitati u tom i tom razredu, kada će imati pismene zadatke, podsetim ih i da se za neki od narednih časova pripreme za inicijalni test. Ne očekujem da za inicijalni test danima sede i uče gradivo iz srpskog, za razred koji su upravo završili i za koji su ocenjeni u prethodnoj školskoj godini. To nikako. Pripremanje za ovakav test se sastoji u podsećanju na pravce i epohe u književnosti, pisce i dela koja smo radili – u opštim crtama, naravno. I onda dođe taj dan. Jeste da su tek krenuli u školu, ali, mora test. Sede i gledaju u pitanja, nemaju pojma, naravno da se nisu podsetili. Pitam zašto, kažu: „Zaboravili smo“. Baš ih briga, zapravo, inicijalni testovi se ne ocenjuju... Toliko o tome. Krenem da pregledam te testove i lepo vidim da se retko koji đak seća gradiva iz prethodnog razreda. Naravno, posle dva meseca raspusta, ko bi se sećao svega. Prvacima, pošto dolaze iz raznih osnovnih škola, dam test koji je sličan završnom testu (sa male mature). I oni najčešće loše urade. Čak toliko loše da ponekad steknem utisak da su prethodnih osam godina proveli na livadi, a ne u školi. Ne svi, naravno, ali većina...što je opet zabrinjavajuće.

I, šta sad?! U sudaru teorije i prakse, po pitanju inicijalnog testiranja učenika, rezultati upućuju na zaključak da gradivo iz prethodnog razreda treba ponovo preći. I svake godine je tako, bez izuzetka. Imamo li vremena da se u trećem srednje ponovo bavimo gradivom iz drugog razreda, u drugom da ih vratimo na prvi, a u četvrtom da prvo radimo dela iz treće? Koliko bi trebalo odvojiti vremena za to? Nedelju dana? Mesec dana? Šta sa novim gradivom koje treba preći? Kad to sve da stignemo?

Od svih tih dilema i razmišljanja bi mogla da me uhvati panika, možda bih pala u depresiju, nego...nisam taj tip. Setim se sebe i svojih drugara iz đačkih dana. Ma, ko je od nas bubao na raspustu gradivo iz prethodnog razreda? Niko. Jednostavno, kako krene nova školska godina, ideš dalje. Kada (i ako) zatreba, podsetiš se gradiva iz prethodnih razreda – onda kada ti kaže nastavnica ili nastavnik. I sve je bilo u redu i bez inicijalnog testiranja. Ko želi da uči i napreduje, učiniće to svakako. Ko ne želi, nema tog inicijalnog testa koji će ga naterati da se podseća bilo čega. Verujte mi.

Jelena Bratić