Tmurno i oblačno vreme sa čestom kišom nikako da posustane. Zamislite da na putu do škole, parka ili kuće nailazite na razne barice i blato. Vaše dete instinktivno trči ka njima, uskače i dodiruje blato rukama. Koja je vaša prva reakcija na taj prizor?

Da li ćete dozvoliti detetu da se igra? Ili nećete pod izgovorom da se ne prlja?

Ukoliko spadate u ovu drugu grupu, pročitajte ostatak teksta u okviru kog ćemo vam predstaviti različite benefite igranja u blatu.

Za početak, prisetite se šta ste vi radili i čega ste se sve igrali u detinjstvu. Verujemo da ste se i sami nekada igrali u blatu i gackali po baricama. Smatrajte da ste srećni ukoliko ste imali takvo detinjstvo. Pored stvaranja dragocenih uspomena, ovo iskustvo utiče na razvoj dece na različitim poljima, čega uglavnom nismo ni svesni. Zajedno ćemo sagledati neke prednosti igranja u blatu i nadamo se da ćete uvideti zbog čega je važno da deca prolaze kroz to iskustvo od malih nogu.

Razvoj motoričkih veština 

Pri igranju sa blatom deca koriste i angažuju skoro sva svoja čula, a naročito čulo dodira. Mešanje, pritiskanje, kotrljanje i modifikovanje blata dovodi do jačanja mišića šake i prstiju koji su neophodni za pravilno držanje olovke i pisanje. Tako ova jednostavna igra zapravo predstavlja odličnu pripremu za pisanje.

Kako je blato klizavo, u okviru igranja i hodanja po njemu, deca vode računa o tome da ne padnu. Balansirajući, oni spontano rade na održavanju ravnoteže i razvijanju spretnosti, što im je važno za svakodnevni život.

Stimulacija moždanih aktivnosti 

Igranje u blatu utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti dece. Manipulišući blatom deca imaju mogućnost da postavljaju različite hipoteze o tome šta će se desiti sa njim (npr. ukoliko ga pomešaju sa premalo ili previše vode), kao i da obrade i povežu dobijene informacije.

Dolaskom do samostalnih zaključaka, kod njih dolazi do stimulacije i aktivacije različitih moždanih aktivnosti i počinju da primenjuju stečena znanja u konkretnim situacijama. Tako, u okviru jedne naizgled beznačajne igre, deca vrše svoja mala naučna istraživanja, primenjuju znanja iz matematike i spontano otkrivaju osnovna načela hemije kroz kombinovanje različitih materijala i sastojaka smeša. Pored toga, praveći različite građevine i predmete od blata upoznaju se i sa konstrukcijom i izgradnjom.

Ovakvo učenje odvija se spontano, zabavno je, stečena znanja su trajnija, a ujedno kroz ovu senzornu igru deca razvijaju i samu veštinu učenja.

Razvoj emocionalnih i socijalnih veština

Pored stimulacije moždane aktivnosti, igranje u blatu doprinosi i podsticanju kreativnosti i mašte. Igrajući se, deca osmišljavaju različite priče, uloge, predmete i imaju mogućnost da budu inovativni.

U toku osmišljavanja igara, naići će na različite probleme u realizaciji svojih ideja. Upravo ovakva igra pomaže im da rade na rešavanju problema, ali i na razvoju kritičkog mišljenja, što će im biti potrebno u različitim situacijama u svakodnevnom životu.

Takođe, igrajući se sa drugom decom u blatu, dete uči da sarađuje sa drugima. Deljenje ideja za igru, ali i alata, pomaže im da nauče da slušaju jedni druge, da uvažavaju tuđa mišljenja i pronalaze kompromise pri sukobu.                                                                                                                        

Jačanje imunog sistema

Verovali ili ne, igranje u blatu pozitivno utiče na zdravlje vaše dece. Naime, u blatu se nalaze različiti mikrobi i bakterije. Redovnim izlaganjem njima, dečji imunitet jača i organizam postaje otporniji na različite bolesti. Nasuprot tome, boravak i igranje u previše sterilnom okruženju dovode do rizika od slabljenja imuniteta i pojačanog rizika od razvijanja alergija.

U prilog ovom benefitu igranja u blatu govori i jedno medicinsko istraživanje sprovedeno u Finskoj. Njime je utvrđeno da su deca, koja su se igrala u dvorištu sa zemljom i blatom, imala u svom organizmu više različitih vrsta „dobrih bakterija” u odnosu na drugu decu.

Povezivanje sa prirodom

Igrajući se u blatu deca ostvaruju interakciju sa prirodom, te provode vreme na svežem vazduhu i sunčevoj svetlosti. Kroz ovu interakciju imaju mogućnost da upoznaju i istraže raznovrsni životinjski svet, kao i da razviju osećaj za očuvanje životne sredine. Pored toga, igranje u prirodi ih drži podalje od ekrana digitalnih uređaja i njihovih štetnih uticaja.

Važno je samo uspostaviti jasna pravila igre u blatu kako bi se izbeglo da ono dođe u neposredan kontakt sa očima, nosom, ušima ili ustima. Sve ostalo je na deci, te ih treba pustiti da sami odluče koliko će se prljati i čega će se igrati u blatu. Na nama odraslima je samo da ih usmerimo, pomognemo oko uspostavljanja pravila i obezbedimo im nekoliko alata koji će im biti korisni u igri (npr. neku staru kašiku za kopanje).

Na samom kraju izdvajamo misao Alfreda Vejnrajta, engleskog autora vodiča kroz prirodu: „Ne postoji pogrešno vreme, već samo pogrešna odeća.”  Zato ne brinite oko pranja odeće i obuće, obucite detetu neku garderobu pogodnu za prljanje i pravac u blato! :)

Autor: Katarina Milićević