Učeničke zadruge u školama imaće status samostalnog pravnog lica i moraće da budu upisane u registar Agencije za privredne registre.

Sredstva koja budu prihodvale, zadruge će najpre morati da iskoriste za pokrivanje gubitaka iz prehodnih godina, a tek onda za kupovinu i prodaju udžbenika i pribora, finansiranje ekskurzija, ishrane i prevoza socijalno ugroženih kategorija učenika, kao i za unapređenje rada u školi kroz finasiranje projekata, razmenu učenika, kupovinu nastavnih sredstava...

Nakon raspodele dobiti preostali deo može se koristiti za nagrađivanje zadrugara, u visini od najviše 25 odsto od ukupne dobiti zadruge, predviđeno je Predlogom pravilnika o radu učeničkih zadruga, čije usvajanje se uskoro očekuje.

Na pitanje ko odlučuje o iznosu za nagrađivanje zadrugara, u Ministarstvu prosvete objašnjavaju da, na predlog Upravnog odbora, Skupština zadruge (čine je svi zadrugari) odlučuje o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, a saglasnost na raspodelu dobiti daje školski odbor škole osnivača učeničke zadruge. Navode da novac mogu da dobiju nastavnici i roditelji, dok đaci zadrugari jedino mogu da budu nagrađeni kupovinom udžbenika, plaćanjem ekskurzije i slično.

Odluku o osnivanju učeničke zadruge donosi školski odbor škole na osnivačkoj sednici kojoj prisustvuju svi članovi tog tela. Zadrugari mogu biti učenici, njihovi roditelji i zaposleni u školi, a članstvo u zadruzi je dobrovoljno. Da bi neko postao zadrugar dovoljno je da potpiše pisani zahtev za pristupanje. Iako je ranije bilo govora da bi angažovanjem u đačkoj zadruzi nastavnici mogli da dopune fond časova, u Ministarstvu kažu da će takvu mogućnost tek razmatrati.

Pravilnikom je precizirano da zadruga ima svoje ograne: skupštinu, upravni odbor i direktora. Učenička zadruga vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi finansijske izveštaje. Škola je obavezna da uz finansijski izveštaj škole, Ministarstvu prosvete dostavi i izveštaj o radu učeničke zadruge.

U Ministarstvu ističu da delatnost učeničke zadruge ima za cilj da učenicima omogući ovladavanje osnovnim elementima procesa proizvodnje i pružanja usluga, profesionalno usmeravanje i razvijanje preduzetničkog duha, formiranje radnih navika, ali i razvijanje svesti o saradnji i međusobnom pomaganju i solidarnosti.

- Učenička zadruga omogućuje organizovano, kreativno, zanimljivo i korisno provedeno slobodno vreme učenika. Dobrovoljnim učlanjenjem u zadrugu učenik preuzima obavezu rada u njoj na najbolji mogući način. Tako postaje odgovoran za njen rad i uspeh ili neuspeh, kroz nju proživljava i želju za poželjnim uspehom, za sticanjem određenih znanja i veština - kažu u Ministarstvu.

Učenička zadruga može da obavlja proizvodnu, prodajnu i uslužnu delatnost, kao i društveno-koristan i humanitarni rad i to kroz vannastavne aktivnosti. To, između ostalog, može biti proizvodnja i prodaju proizvedenih finalnih proizvoda, izrada delova za finalnu proizvodnju u industriji i zanatstvu (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima), izrada proizvoda i pružanje usluga za potrebe škole, prikupljanje sekundarnih sirovina, pružanje usluga trećim licima iz odgovarajućih oblasti...

Jedan od zadataka zadruge trebalo bi da bude i nabavka udžbenika, čime bi se, kako je ranije najavljivao ministar prosvete Mladen Šarčević, snizila krajnja cena udžbeničkih kompleta. Roditelji bi plaćali manje tako što bi bili izbačeni posrednici, a školska zadruga bi nabavljala knjige, dobijala polovinu rabata, a polovine bi se odrekla u korist đaka.

Izvor: Danas.rs i Novosti.rs