UNESKO je ovaj datum odabrao 1999. godine, u znak sećanja na bangladeške studente koji su 21. februara 1952. ubijeni u Daki, u Istočnom Pakistanu (današnji Bangladeš) jer su protestovali zbog toga što njihov jezik nije proglašen za maternji.

A šta je zapravo maternji jezik? To je jezik koji prvi usvajamo i učimo, a kao što mu samo ime kaže, to je jezik kojim govori majka – prva osoba sa kojom se dete povezuje i identifikuje. Jedno od zanimljivih pitanja na ovu temu jeste na koji način biramo jezik koji će nam biti maternji? Odgovor na ovo pitanje je da se to kod ljudi dešava automatski. Međutim, treba istaći da maternji jezik ne mora uvek biti onaj jezik koji se najbolje zna ili prvi nauči, te tako mnogi ljudi slabo govore jezik koji smatraju maternjim, ali ga tako definišu zbog svog porekla, te se često maternji jezik naziva i jezik srca. Takav je npr. slučaj sa ljudima rođenim u dijaspori.

Svaki narod ima zadatak da čuva i neguje svoj maternji jezik kako bi sprečio njegovo nestajanje. U razgovoru sa mladima u Srbiji, možete primetiti da često u govoru upotrebljavaju reči pozajmljene iz drugih jezika, prvenstveno iz engleskog jezika, a na to veliki uticaj između ostalog ima rasprostranjenost medija i napredak tehnologije. To je jedan od primera na koji način jedan jezik polako počinje da nestaje. A sa nestankom jezika, dolazi i do nestanka kulture i identiteta nekog naroda jer su oni usko povezani. Prema nekim podacima, u proseku na svaka četiri meseca nestane jedan jezik. Stoga je veoma važno negovati srpski jezik, konstantno proširivati svoj rečnik, prvenstveno čitajući knjige, ali i truditi se da u svakodnevnom govoru koristimo srpske reči umesto pozajmljenica kad god je to moguće.

Što se tiče Srbije, danas su u upotrebi srpski jezik, ali i jezici 14 nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki).

Sprovedeno je i jedno zanimljivo istraživanje na temu maternjeg jezika kod beba. Naime, psiholozi sa jednog univerziteta u Parizu istražili su da li bebe mogu već u toku prve godine svog života da razlikuju glasove maternjeg jezika od glasova drugih jezika. Otkrili su da su one i te kako sposobne za to!

Autor: Katarina Milićević