Bliži se upis u 1. razred osnovne škole. Kako polazak u školu predstavlja veliku promenu i korak napred u životu svakog deteta, ali i njihovih roditelja, dolazi do javljanja raznih pitanja i dilema. Jedno od čestih pitanja je upravo vezano za spremnost deteta za polazak. A šta je to što, prateći razvojne faze i oblasti, dete zapravo treba da zna i ume do 7. godine života? Saznajte u nastavku teksta! 

Kao što je opšte poznato, razvoj deteta odvija se u različitim fazama. Ove faze smenjuju se prema određenom pravilu, pri čemu svaka faza donosi specifične promene u fizičkom, socijalnom, emocionalnom i intelektualnom razvoju. Važno je naglasiti da se njihovi segmenti međusobno prepliću, povezani su i utiču jedni na druge, te njihovo razumevanje pomaže roditeljima, vaspitačima i učiteljima da pruže adekvatnu podršku deci.

Kao što svaka faza ima svoje karakteristike, tako je i svako dete individua za sebe. To znači da ne dostižu sva deca u isto vreme sve očekivane segmente iz razvojnih faza i to je u redu. Svako dete napreduje svojim tempom i ne treba ga forsirati da nešto savlada odmah, već ga treba pustiti. Nešto će savladati pre, a nešto kasnije, te bi insistiranje da nešto mora odmah da se savlada moglo imati samo kontra efekat i stvoriti otpor kod deteta, naročito ukoliko želimo od njega da savlada nešto što je razvojno iznad njegovih trenutnih mogućnosti. 

Čitajući o ovoj temi, sigurno ste nailazili na pojam razvojne mape. Ali da li znate šta zapravo one predstavljaju i iz čega se sastoje?

U razvojnim mapama dat je pregled osnovnih prekretnica u mentalnom razvoju dece od rođenja do 7. godine. One prikazuju okvirne norme razvoja osnovnih psihičkih funkcija, u kojima može doći do odstupanja, i kao takve ne služe za utvrđivanje normalnosti razvoja pojedinačne dece, jer je to posao za stručnjake, već služe za organizovanje aktivnosti deci u skladu sa njihovim uzrastom. U njima se razvoj deteta prati kroz šest osnovnih razvojnih oblasti:

1. Razvoj krupne motorike;
2. Razvoj fine motorike;
3. Razvoj perceptivnih sposobnosti;
4. Razvoj intelektualnih sposobnosti;
5. Razvoj govornih sposobnosti;
6. Socijalno-emocionalni razvoj.

Zahvaljujući ovim mapama, možemo da vidimo šta to dete određenog uzrasta (ne)može da učini, kao i kroz koje aktivnosti možemo da pomognemo detetu da nešto ostvari i da mu stvorimo podsticajnu sredinu koja nije opterećujuća za njega.

U moru ovih mapa, izdvajamo za vas onu koju je napisao autorski tim našeg čuvenog psihologa Ivana Ivića, iz koje smo izvukli neke od aktivnosti koje bi dete trebalo da zna do polaska u školu.

Razvoj krupne motorike 

Krupna ili gruba motorika obuhvata pokrete kao što su hodanje, trčanje i skakanje. Razvijanje ovih pokreta omogućava deci da steknu kontrolu nad svojim telom. Ona predstavlja osnov za razvoj fine motorike. Do polaska u školu, dete bi trebalo da zna da stoji na jednoj nozi, sunožno preskače kanap, hvata loptu, itd.

Razvoj fine motorike 

Razvoj fine motorike veoma je značajan za kognitivni razvoj deteta, te mu treba posvetiti posebnu pažnju. Deca kod kojih je ova motorika razvijenija brže nauče da obavljaju određene radnje, kao što su: vezivanje pertli, samostalno oblačenje, sečenje i lepljenje jednostavnih oblika, itd.

Razvoj perceptivnih sposobnosti 

Do polaska u školu dete bi trebalo da ima oštrinu vida skoro kao kod odraslih i da ima razvijenu sposobnost perifernog vida, kao i da može da uoči razlike među sličnim slikama i da pronađe jednostavnije slike u složenoj. 

Razvoj intelektualnih sposobnosti 

Na uzrastu od sedam godina, dete bi trebalo da zna koja mu je leva, a koja desna ruka. Takođe, trebalo bi da može da izvrši tri naloga data zajedno, kao i da može da napravi stepenice od 10 kocaka nakon što mu je model sklonjen. 

Razvoj govornih sposobnosti 

S obzirom na to da se razvoj govora intenzivno odvija do treće godine života, smatra se da u prvom razredu osnovne škole dete treba da ume da govori korektno i jasno, prepriča kratku priču nakon što je čuje, piše i čita vlastito ime, itd. 

Socijalno-emocionalni razvoj 

Smatra se da pred polazak u školu dete treba da poštuje pravila igre, bude saradljivo i učestvuje u zajedničkim aktivnostima, da može da mu se poveri manja suma novca, kao i da prepozna svoja različita osećanja.

Za detaljniji opis po razvojnim oblastima pogledajte neke od razvojnih mapa. I upamtite – svako dete je priča za sebe i svojim tempom će dostignuti određeni nivo, a naš zadatak kao roditelja, vaspitača i učitelja je da ga u tome podržimo i stvorimo mu podsticajno okruženje! Najbolji način da dete nešto nauči ili savlada je kroz igru, te se ne brinite i uživajte u igri sa njim do početka nove školske godine i polaska u prvi razred!

Autor: Katarina Milićević