Po ceo dan ništa ne rade, ne druže se sa drugarima, sve vreme su pred računarom“. Pokušala sam i sama, kao mama da rešim taj problem.

Negde sam pročitala zapažanje jednog mališana „Obožavam raspust! Da se malo odmorim od školskih obaveza...samo kada bi roditelji mogli da budu na raspustu celo leto! Dan je dug a ja moram da čekam da oni dodju s posla i da idemo negde...“ Deca često leta provode sa bakama i dekama, u drugom gradu ili selu. I ta promena može zaista da im prija.

Pretpostavljam da su u mnogim gradovima organizovane radionice u okviru kojih se deca druže, bave sportom, istražuju. Nisu sve one nedostižne, skupe. Naprotiv, mnogo organizacija i pojedinaca, entuzijasta, bavi se time da deca upotpune i oplemene svoje slobodno vreme kroz besplatne programe.

Pošto nama učiteljima i u vreme kada su deca već krenula na raspust, nije odmor, kako mnogi misle, pokušala sam da u toku prvih dana dečijeg raspusta animiram moje učenike. Napravili smo dve biciklijade i uživali u zajedničkoj vožnji pored Save. Deca su bila srećna jer su bila u društvu i zabavljala se. Iskoristili smo i pauze za igre loptom, vijačama, badminton. Čak su nam se pridružili i roditelji koji su želeli da uživaju sa nama. Znam da takve aktivnosti često zahtevaju dodatnu angažovanost učitelja, ali su to ujedno i trenuci raspusta koji će i deci i nama ostati u sećanju kao nezaboravni dani tvz. opuštencija. Mi smo već ugovorili novu vožnju za kraj avgusta i tome se svi radujemo.
Učiteljice Ana Milošević i Danka Tešić iz Kraljeva su me prijatno iznenadile svojim programom koje su nazvale „Moj srećan raspust“. Osmišljen je kao niz jedinstvenih radionica koje deci pružaju mogućnost da steknu samopouzdanje, kreiraju svoje ciljeve, otkriju svoje talente, upoznaju kontinente i narode, crtaju, seckaju, lepe, plešu i pevaju. Ove koleginice su rešile da deci pomognu da u toku raspusta, kada je manja tenzija, otkriju kako da bolje razumeju sebe i svet koji ih okružuje kroz mnoštvo različitih načina izražavanja, a u isto vreme otkriju svoje skrivene talente. Ono što mi se posebno dopalo je kako rade na razvoju čitalačke motivacije kroz projekat „Lektira ne boli“. Ovde deca zajedno sa ovim predanim učiteljicama, u gradskoj biblioteci imaju priliku da se druže sa piscima, zajedno čitaju i otkrivaju svetove koj ih do skoro možda nisu ni zanimali, ali bez pritisaka i moranja.

Deca se u toku svog slobodnog vremena odlučuju na ovakve radionice jer ih one ispunjavaju, zabavljaju, uče kako da komuniciraju sa ostalom decom, što podrazumeva kvalitetno utrošeno slobodno vreme. Roditelji tada znaju da su im deca na sigurnom, s stručnim ljudima kojima je stalo da ovo bude slobodno vreme za pamćenje.

Postoji mnogo mesta, internet stranica, gde možete da se informišete o vrlo zabavnim programima, pa čak i u okviru našeg odeljka „Mali odmor“.
Važno je samo da se u želji da im ne bude dosadno, ne pretera. Tada ni raspust nema čari i pretvara se u previše nametnuto organizovanog odmora, koji tada prestaje da to bude. Imajmo svi mere, jer je odmor neophodan detetu, kao i odraslim ljudima. Pomozite im da ga provedu tako što će im svaki trenutak biti ispunjen radostima, druženjima i srećom.

Bilo bi idealno kada bi na kraju avgusta mogli reći da je ovo zaista bio njihov srećan raspust! To im od srca želim!

Tanja Vrečko