Teško da se može naći nastavnik u Srbiji koji nije upoznat sa novim tehnologijama. Nisam dobro počeo. :) Moraću ponovo. Teško da se može naći nastavnik u Srbiji koji nije upoznat sa #novimtehnologijama. Ovaj prepoznatljivi haštag obeležava najveći stručni skup koji se dešava u Srbiji, a koji organizuje Britanski savet (British Council). Prema nekim izvorima, prošle godine konferenciju je posetilo oko 5000 ljudi, a predavača je bilo preko 120. Još neke zanimljive brojke su da je bilo preko 60 izlagača, 400 gostiju iz drugih zemalja, predstavnika 20 država. No, brojke svako može da tumači kako hoće, a i kvantitet nije uvek isto što i kvalitet.

Važno je kolika je posećenost, ali je važnije šta ovaj događaj, koji polako postaje tradicionalan, pruža i znači nastavnicima.

Svetu je teško ugoditi, posebno ako taj svet broji 5000 ljudi (i još toliko koji su pratili događaje preko tzv. lajv striminga). Bilo je mišljenja da je previše „šuma“, odnosno da je sve vreme nekakva vreva, jer su izlagači radili paralelno sa predavačima u čak četiri konferencijske sale (zapravo ograđenih prostora u Beoekspocentru), a nastavnika je bilo i u međuprostorima, vazda u nekim pričama. Da ne pominjem i paralelne prezentacije na štandu Ministarstva prosvete. Drugim rečima, nekima se ovoliko šarenilo i obilje sadržaja i informacija nije dopalo, te su radije za fokusiranu konferenciju. Drugima se i te kako dopalo, jer su mogli da izaberu ono što je njima blisko i što su mogli određeno vreme da posvete i druženju. Naravno, mogu ljudi da se okupe i na ulici, pa da se druže i ispričaju, ali ovde, na konferenciji, oko pojedinih izloženih sredstava okupiće se ljudi koje zanimaju iste stvari i te stvari biće povod za neke lepe teme. Ovo je, inače, i moje mišljenje i iako znam da organizacija tolikog skupa ne može biti savršena, zaista mislim da treba dati šansu ovakvoj vrsti okupljanja. Konferencija raste i razvija se iz godine u godinu i njen kvalitativan i kvantitativan značaj postaje sve relevantniji. Ne preterujem kada kažem da verujem da će ona biti jedan od vitalnih komponenti progresa srpskog obrazovanja. Uz sve to, ne treba zanemariti ni „odjeke“ konferencije, danima nakon toga, na društvenim mrežama.

Najpre da se pohvalim da sam na prošloj konferenciji bio zvanični bloger. Sva je prilika da ću to biti i sledeće, 2017. godine. 

Tako da o konferenciji mogu da pričam iz (najmanje) dva ugla: nastavnika i blogera. Kao nastavniku ovakav vid stručnog usavršavanja i te kako mi je bio koristan, a vidim i nekim kolegama iz moje škole. Svako je pronašao po neki primer svrsishodnog korišćenja IKT u nastavi i posetio sam zaista zanimljive časove, koji su bili logična posledica. Kao blogeru sve ovo mi je donelo pregršt tema za pisanje i kao što vidite, pišem još uvek. I treba, jer to jeste moja misija, a trebalo bi da bude i misija svakog ko želi da doprinese unapređenju obrazovanja u nas.

Nove tehnologije u jednoj siromašnoj zemlji, gde je uslova malo i gde tradicija uglavnom pobeđuje inovativnost, teško se seju i još teže rastu i razvijaju se, da se biološki izrazim. Male plate i neuslovi uvek su dobar izgovor da se nastava drži na odstojanju, negde iza (eks) katedre, a neuspeh i nepažnja đaka nekako je uvek problem samih đaka i neuspeh kućnog vaspitanja. Međutim, uvek će negde, u nekoj školi, da se zgodi komad plodnog zemljišta (poput oaze u pustinji), gde će se neka od ideja primiti i ako je zaista dobra, vremenom će porasti i čak postati nezaustavljiva. Neka, za početak, sve to bude mikrokosmos i neka sve to budu oaze iz pustinje, ali od nečega moramo krenuti. A konferencija Britanskog saveta daje jedan dobar visoki start. Prijave su već krenule i – očekujemo vas.

Dejan Bošković