Nastavnicima srpskog i stranih jezika uvek nekako lako dođe da od letnje razbibrige naprave kreativan čas. Mnogi đaci dobijaju zadatke da opišu kako su se provodili tokom letnjeg raspusta. Iako izgleda prozaično, ovakav rad uopšte nije loš. Decu za leto vežu lepa osećanja i ovakav način „uhodavanja“ u školske obaveze čini da taj prelaz i ne bude toliko naporan. Uostalom, i mi nastavnici, kada se ponovo vidimo u zbornici krajem avgusta, imamo slične priče i, što je takođe važno, fotografije da pokažemo. Ako to već nismo uradili putem Fejsbuka ili već neke društvene mreže.

Moje pitanje je zašto da samo nastavnicima jezika bude lep početak? Letnja putovanja možemo da iskoristimo i mi nastavnici drugih predmeta.

Ideja koju sam video je da se fotografije koje svi imaju i koje su nastale negde na moru, planini, selu, inostranstvu ili gde god, iskoriste tako da se obnove neka stara znanja. Jedna od ideja za čas bi mogla da bude da đaci puštaju svoje fotografije putem video-bima i da postavljaju svojim vršnjacima unapred pripremljena pitanja. 

Evo, na primeru ove prelepe fotografije. Pitanja iz geografije bi mogla biti kakve oblike reljefa vidimo, kao i kakvo kretanje vode i šta ga izaziva. Pitanje iz biologije šta je deo žive, a šta nežive prirode na ovoj slici i zašto drveće ne raste po čitavoj steni, odnosno zašto su neki delovi stene ogoljeni. Ovo pitanje ima veze i sa fizikom, pa eto pitanja i iz tog predmeta.

U stvari, čitav dan bi mogao da bude tematski i na svakom predmetu bi se „vrtele“ iste fotografije, ali sa različitim i za taj predmet značajnim pitanjima. Možemo ići i toliko daleko u kreativnom pristupu času da na ovaj način napravimo i inicijalni test.

Naravno, ovakav pristup času ne mora da bude „rezervisan“ samo za prve dane škole u septembru. Đaci putuju tokom godine, a za nas je najvažnije ono doba kada idu na ekskurziju. Eto njima zadatka koji će tu ekskurziju učiti edukativnom više nego što realno jeste, a i možda će ih naterati da obrate više pažnje na objekte i okolinu koje tokom tog putovanja imaju prilike da vide.

Ovakvim časom mnogo toga postižemo: i interdisciplinarni pristup i kreativan pristup, koji će, verujem, đacima biti zanimljiv, a i dajemo pravi značaj putovanjima. Uz sve to, omogućavamo i vršnjačko učenje, koje je veoma važno. I ono što je, možda, najvažnije, učimo ih da se učenje odvija svuda i uvek, a ne samo u učionici. 

Dejan Bošković