U mojoj školi, svake godine, organizujemo Dan nauke. Po tome nismo jedinstveni u Srbiji jer ima mnogo škola koje takav dan priređuju za đake i njihove roditelje. Razlog zašto pišem o ovom događaju je da prenesem neka naša iskustva, koja se, možda, razlikuju i koja bi, zbog toga, mogla biti korisna kolegama u drugim školama.

Organizacija je pola posla. Jasno je da na ovaj dan imamo mnogo posetilaca i uvek bude velika gužva. Zato su angažovani članovi Đačkog parlamenta da budu vodiči. Oni imaju table sa brojem grupe i zadatak da sačekaju da se skupi dovoljan broj posetilaca kako bi ih poveli u obilazak po unapred utvrđenoj maršruti. Uvek, naravno, ima onih koji vole da se izdvoje i samostalno da obilaze, ali većina njih je u grupama i u različitim učionicama, pa je tako izbegnuto gurkanje i omogućeno da svako može da vidi svaki ogled.

Pre nego što počne Dan nauke, među nastavnicima kruže spiskovi. Popunjavanje spiskova nije baš omiljena delatnost među nastavnicima, ali je važna. Na spiskovima je broj učionica, kao i koje će učionice biti (kako bi vodiči znali za njih), kao i koji će đaci učestvovati. Dogovor među nastavnicima je da isti đak ne može biti angažovan za više od jedne oblasti, pošto se to pokazalo i neefikasnim i previše napornim. Ovako, učestvuje više dece.

Sam Dan nauke je veoma zanimljiv i to vidimo prema reakcijama posetilaca. Svake godine, u holu škole, posetioce pozdrave nastavnici tehničkog obrazovanja efektnom „aparaturom“ koja, kada se pokrene, izbaci zastavicu na kojoj pišu reči dobrodošlice. Jedne godine je tu zastavicu nosila letelica nastala na avio-modelarskoj sekciji. Na radionicama za tehničko đaci vide svakojaka čudesa koja, zapravo, rade na jednostavnim principima. Na tim radionicama mogu i da se poigraju na ručno napravljenim fliperima ili hvataljkama za igračke, kao što se mogu videti na vašarima. I informatički deo ne zaostaje jer se tamo nalaze pravi roboti koji nepogrešivo pronalaze putanju u iscrtanom lavirintu. Biologija nam je, takođe, digitalizovana, pa posetioci mogu da gledaju mikrosvet na ekranima koji su povezani za mikroskope. Ove mikroskope obezbedila nam je organizacija „Sfera“. Uvek je dobro imati partnere koji mogu da pozajme ili poklone sredstva.

Fizika i geografija, takođe, imaju svoje oglede koji su uvek atraktivni. Svi oni su jednostavni i u vezi su sa gradivom koje osnovci uče, ali su, opet, zadivljujući. Tako da možete da vidite jaje koje neće potonuti, već će ostati na sredini posude sa vodom, kao i novčanice koje ne mogu da se zapale. Ogledi iz hemije su najveća atrakcija, te se oni izvode u svečanoj sali, bukvalno kao predstava koja ima i svog konferansijea. U krilu škole koje pripada mlađim razredima izvode se ogledi primereni tom uzrastu, ali ništa manje lepi i zanimljivi. Tu već imate mešavinu ogleda iz svih pomenutih nauka.

Iako je Dan nauke, učestvuju i oni školski predmeti koji nisu naučni, makar ne onako kako ih mi shvatamo. Tako, recimo, svake godine učestvuju i nastavnici srpskog i stranih jezika. Ove godine nastavnica srpskog je angažovala devojčicu iz Azerbejdžana da, na svom jeziku, ispisuje imena posetilaca. To je odličan primer, koja ima za cilj i razvijanje socijalizacije i upoznavanje tuđe kulture i pisma. Matematičari postavljaju zagonetke svojim malim posetiocima, a ove godine su to podigli na viši nivo, tako što su postavili QR-kodove. Pošto svi đaci imaju mobilne telefone, skenirali su ove kodove i tako mogli da pročitaju zadatke. I eto nama mobilnog učenja.

Kao što ste videli, mnogo toga je urađeno i mnogo obrazovnih, vaspitnih i funkcionalnih ciljeva je postignuto. Cilj ovog teksta je bio da se malo pohvalim, da se ne lažemo, ali i da prenesem zaista pozitivna iskustva. Ako niste do sada imali ovakve dane u školi, nadam se da sam vas motivisao da ih upriličite.

Dejan Bošković