Prilikom obrade domaće ili školske lektire susrećemo sa velikim brojem likova koje treba analizairati. Književna dela su često veoma složena, a njihova složenost zavisi od vrste kojoj pripadaju. Lirika obiluje osećanjima i raspoloženjama, u drami je važna radnja i dramski likovi, dok su u prozi to događaji i likovi. Kako su u nekim proznim delima likovi oformljeni, kao što su, na primer, u basnama, dok se u dužim proznim delima, poput romana, oni grade deci mlađih razreda pri analizi likova, to može da predstavlja problem. Često, to nije lak zadatak za decu. Kako bi u potpunosti razumeli književno delo, učenici treba dobro da razumeju likove koji se nalaze u njima. To je posebno značajno u razvoju kritičkog mišljenja i razumevanju pročitanog. Narodne bajke,  pripovetke, autorske bajke, priče i delovi romana, kao i sami romani često su veliki izazov za razumevanje, pogotovo ako u njima ima više likova i njihove životne priče i sudbine se međusobno prepliću.

Postupak koji je lako primeniti u razumevanju i analizi književnih likova sastoji se u predstavljanju lika o kome govorimo. Jedan učenik dobija ulogu lika koji analiziramo. Poželjno je za to za početak odabrati elokventnije dete koje ume svojim rečima da iskaže kako je doživelo taj književni lik. Njegov zadatak je da kaže „ Ja sam (ime lika) . U ovoj priči ja sam (/navede osobine koje je uočilo). Moji postupci su takvi jer...“.

Ovom tehnikom se likovi mogu obrađivati još u prvom razredu na basnama. Lako je, jer životinje u basnama imaju osobine i karakter ljudi. Kasnije će im biti lako da to prenesu na prave likove.

Evo primera kako bi to izgledalo na basni Lav i miš.

Dete u ulozi  miša: ,, Ja sam miš i ja sam mali. Mnogi me se plaše, iako sam mali. Za neke sam i nevidljiv. To što sam mali, ne znači da sam beznačajan ili da ne mogu da pomognem i mnogo većima i jačima od sebe. To što sam mali ne znači i da mi je mozak mali i da ne umem da razmišljam. Moja domišljatost mi je spasila život kada me je jedan veliki lav zarobio i hteo da pojede. To što sam mali ne znači da ne treba da mi verujete. Ja sam čestit i umem da održim reč koju sam dao. Druge ne poštujem zbog toga što su veći ili snažniji od mene, već zato što smatram da je to ispravno. Ja se ne plašim zato što sam mali jer ja sam brz, okretljiv, snalažljiv, oprezan, umem dobro da se sakrijem, osetim opasnost i na vreme pobegnem.

Sive sam boje. Mogu da živim i u polju i u kući, da se hranim onim što ljudi bace, ali umem i da izgrickam nečije cipele. Ja ne biram, jedem sve što mogu. Živim svugde zato što mi moje telo to dozvoljava. Vidim i danju i noću. Pitajte lava ako mi ne verujete. Njemu sam pomogao kada je bio u opasnosti. On će vam reći kakav sam ja.“

Dete u ulozi lava: „Ja sam lav, kralj svih životinja. Nemam prirodnih neprijatelja. Moj najveći neprijatelj je čovek.Najviše volim da posle lova dremam u hladovini. Snažan sam i neustrašiv. Svi me se plaše. I treba. Jer ja sam lukav, snažan, brz, krvoločan. Nikome ne verujem osim sebi. Ali moram priznati da sam jednom pogrešio. Dok sam dremao, pređe jedan miš preko mene, a ja ga ćapim. A on moli za život i traži da ga pustim i silno mi obećava da će mi jednom u neprilici pomoći. Slatko sam se nasmejao. Pošto nisam bio gladan, ja ga pustih, a i šta je jedan miš za mene. I da vam iskreno kažem, zaboravio sam ja na njega. Ali, što ljudi kažu „svet je mali“. Jednog dana uloviše me ljudi u svoju zamku. Postavili mi neku opasnu mrežu. Urlikao sam ceo dan i pleo se u mrežu pokušavajući da izađem. Kada sam bio na kraju snage, iznenada, vidim miša kako se mota oko mene. Ništa mi nije rekao. Samo izgricka onu ogromnu mrežu i oslobodi me. Tada se setih. To je miš kome nisam verovao da mi može pomoći. To je miš kome sam se smejo dok je drhtao u mojim kandžama, to je miš koji je održao svoje obećanje. Ma kako je onda bio sićušan, malen, drhtav. To je miš koji pamti dobra dela, to je super miš. Šta da vam kažem.“

Sada se u razgovor mogu uključiti i ostali učenici tako što će postavljati pitanja lavu i mišu o svemu što ih interesuje o njima. Miš i lav su dužni da odgovarju na njihova pitanja.

Onda kada možda jedno od dece nije kadar da u potpunosti okarakteriše lik koji predstavlja, treba ukljućiti drugo dete koje dobija ulogu istog  lika i nastvlja tamo gde je predhodno stalo. Lanac dece koja se uključuju u prikaz lika se može nastavljati sve dok se ne dobije kompletna analiza lika sa svim njegovim osobinama, manama, vrlinama, opisom fizičkog izgleda.

Da bi čas uspeo moguće je deci na nekom od predhodnih časova dati uputstvo ili im nagovestiti šta će se raditi na sledećem času. Ako je lik dosta složen za analizu, moguće je učenicima podeliti lik. Tako bi jedno dete obradilo fizički izgled, drugo osobine lika, treće istaklo dobre osobine, ćetvrto analiziralo loše.

Časovi koje sam radila ovom metodom su veoma interesantni deci i oni se jako užive u likove koje predstavljaju. Promašaja skoro i da ne može biti jer ih ostali pomno prate i upućuju na ispravan put. U njima se javlja i takmičarski duh ko će što bolje da prikaže lik koji predstavlja.

Osim što se ovom metodom lako shvataju i razumeju likovi, deca se uče  prihvatanju različititosti. Svako na trenutak doživi nečiju sudbinu. Razvija se empatija, sposobnost da shvate i razumeju zbog čega je neko baš to i tako uradio. Pruža im se mogućnost da iskažu sve što znaju i umeju o nekoj ljudskoj vrlini ili mani.

Kada su u pitanju istorijske ličnosti, moraju da naprave iskorak u prošlo vreme, prouče neke istorijske podatke i shvate način na koji se tada razmišljalo i delovalo.

Posebna je lepota primeniti ovu tehniku prilikom obrade epskih narodnih pesama. Dečaci tada posebno uživaju. Ovu tehniku je moguće primeniti i na časovima Prirode i društva kada se izučava nacionalna istorija i značajni događaji. Portrebno je samo pronaći kraći adekvatan tekst, recimo vezan za Prvi srpski ustanak ili neki drugi važan istorijski događaj.

Ako uslovi dozvoljavju može se napraviti korelacija sa mnogim predmetima. Likovna kultura, muzičko vaspitanje, fizićko vaspitanje tako što će deca crtati lik ili situaciju (ilustrovati) ono što su doživela, na času fizičkog oponašati kretanje ili specifićnosti govora tela lika koji je tumačilo a na času muzićkog se može slušati muzika iz toga vremena i recimo nagađati koja bi mu se kompozicija toga vremena najviše sviđala i koju je najradije slušao.

Posle obrade basne Lav i miš, basnu smo ilustrovali.

Suzana Miljković

Andrea Stojanović

Lara Grujić