Svi već znamo šta je mala matura i kako izgleda njeno sprovođenje u osnovnim školama. Ono što je novina u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i što nas čeka u bližoj budućnosti jeste državna, odnosno velika matura. Projekat koji ima za cilj unapređivanje kvaliteta našeg srednjeg obrazovanja i vaspitanja iniciralo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tehničku i finansijsku podršku pri realizaciji projekta pruža Evropska unija. Svrha je uvođenje jednoobraznosti testiranja u srednje škole i omogućavanje što većem broju učenika prohodnost na visokoškolske ustanove.

Za rad na projektu i pripremanje obuke zaduženi su nastavnici srednjih škola i univerzitetski profesori. Formirane su komisije za svaki predmet, čiji će članovi zajedničkim snagama da osmisle testove tj. ispitna pitanja, priručnike za nastavnike i ostale materijale neophodne za sprovođenje i realizaciju projekta. Prvo probno polaganje (pilot testiranje) državne mature zakazano je za proleće 2020. godine, a prva generacija učenika koji će se na fakultete upisivati zahvaljući znanju i osvojenim bodovima na velikoj maturi jesu sadašnji učenici drugog razreda srednje škole.

Za sada je predviđeno da gimnazijalci polažu opštu maturu, učenici umetničkih škola – umetničku maturu, a učenici srednjih stručnih škola – stručnu maturu na kraju četvrtog razreda, odnosno završni ispit – na kraju trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja.

Svaka od ovih tipova velike mature sastojaće se od obaveznog i izbornog dela. Obavezni deo opšte mature obavezan je za sve učenike i čine ga tri ispita. Polagaće se: srpski jezik i književnost (tj. maternji jezik i književnost), matematika i nastavni predmet po izboru. U nastavne predmete koje učenik može da bira i polaže kao treći deo ispita spadaju: istorija, biologija, geografija, fizika, hemija i strani jezik.

Izborni deo mature polagaće učenici koji se sami za to opredele, ukoliko smatraju da će na taj način bolje odgovoriti zahtevima visokoškolske ustanove u koju žele da se upišu. Listu predmeta koje učenici mogu da polažu u okviru izbornog dela ispita čine isti oni predmeti sa liste izbornih predmeta iz obaveznog dela, s tim što učenik može da bira samo one predmete koje nije polagao u okviru obaveznog dela. Broj izbornih predmeta za koje učenik može da se opredeli nije ograničen.

Umetničku maturu polagaće učenici srednjih muzičkih i baletskih škola, kao i škola iz oblasti likovne umetnosti i dizajna. Iako se takođe sastoji od obaveznog i izbornog dela, ova matura se donekle razlikuje od opšte. Obavezni deo mature čine tri ispita: iz srpskog jezika i književnosti, nastavnog predmeta po izboru (biraće se jedan predmet sa liste opšteobrazovnih izbornih predmeta za koji postoje standardi) i umetničkog nastavnog predmeta.

Izborni deo umetničke mature istovetan je sa izbornim delom opšte mature.

Testovi koje će učenici polagati zasnovani su na utvrđenoj listi opštih standarda postignuća učenika za kraj opšteg srednjeg i srednjeg stručnog i umetničkog obrazovanja. Svaki test će se sastojati od 40 zadataka koji će biti podeljeni u tri nivoa: osnovni (10 zadataka), srednji (20 zadataka) i napredni (10 zadataka), a u odnosu na to kom nivou pripadaju, zadaci će nositi i različit broj bodova. Maksimalno vreme polaganja testa je 4 sata. Treba napomenuti još i to da je pojedinim fakultetima, zbog specifičnosti određenih studijskih grupa, ostavljena mogućnost dodatne provere sposobnosti kandidata.

S obzirom na to da je čitav projekat još u fazi pripreme, verujem da će se nešto od navedenog i promeniti dok ne dobijemo konačnu verziju državne mature. Planovi, za sada, izgledaju ovako.

Jelena Bratić