Opšte poznata stvar je da rano obrazovanje jača kognitivne, karakterne i socijalne veštine. Uticaj obrazovanja u ranom detinjstvu pokazuje se kao očigledan kod tinejdžera: 15-godišnjaci koji su pohađali predškolsku ustanovu u trajanju od jedne godine ili više, u programu OECD-a za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) postizali su bolje rezultate.

Obrazovanje u ranom detinjstvu takođe ima šire društvene koristi: povećava verovatnoću zdravijeg stila života, snižava stopu kriminala i smanjuje ukupne društvene troškove siromaštva i nejednakosti. Prema nekim istraživanjima i procenama čak povećava i buduće prihode: pokazalo se da programi punog obrazovanja i predškolskog obrazovanja od rođenja do pete godine povećavaju buduću zaradu za decu iz porodica sa nižim prihodima za čak 26 odsto.

Obrazovanje u ranom detinjstvu takođe može da ublaži polnu nejednakost tako što će omogući ti majkama da se vrate na posao i podrže budžet domaćinstva sa drugim primanjima. U većini zemalja učešće žena na tržištu rada jasno je povezano sa starošću njihove dece. Širom Evrope, oko 20 odsto žena navodi porodične obaveze kao glavni razlog nezaposlenja; nedostatak dostupne usluge pružanja nege za malu decu navode kao glavni razlog.

Takođe, obrazovanje u ranom detinjstvu može postaviti temelje za kasniji uspeh u životu u pogledu obrazovanja, blagostanja, zapošljivosti i socijalne integracije. Ovo još više važi za decu iz manje razvijenih sredina.

Ulaganje u predškolsko obrazovanje jedna je od retkih politika koja je ujedno i socijalno pravedna - povećava jednake mogućnosti i socijalnu mobilnost - i ekonomski je efikasna, jer podstiče veštine i produktivnost. Sve ove prednosti uslovljene su kvalitetom obrazovanja.  Stručnjaci ističu da svakom detetu treba kvalitetno obrazovanje u detinjstvu. Ono ne sme da zavisi od toga da li dete potiče iz siromašne porodice ili porodice koja se tretira kao bogata. Rezultati studija prikupljeni u biomedicinske svrhe pokazuju potencijal za učenje u ranim programima o sprečavanju određenih bolesti koji automatski promovišu zdravlje u srednjem dobu. Saglasno sprovedenim istraživanjima, rano obrazovanje može da doprinese prevazilaženju jaza između bogatih i siromašnih, jačanju zdravstvenih, društveno-emocionalnih veština kod dece.

Prema saopštenju za medije Svetske banke iz februara 2017. godine, Srbija se pridružila ostalim vodećim zemljama sveta koje su posvećene ranom obrazovanju dece, finansirajući određene projekte i aktivnosti, doprinoseći stvaranju uslova za bolji razvoj i uspeh dece.

Potrebno je održavati inicijativu i ulagati u izgradnju novih objekta u kojima će deci moći da se pruži kvalitetno detinjstvo i rano obrazovanje, koje će kod njih razviti socijalizaciju, ljubav prema učenju, ljubav prema drugovima i drugaricama, prema okruženju, naučiti ih novim iskustvima, samopoštovanju i samopouzdanju. A sve to u celini imaće velike i značajne pozitivne ishode na celokupno društvo.

Izvor: nationalgeographic.rs