Koncept svesnog roditeljstva je ukorenjen u mindfulness tehnikama, čiji je cilj da se podstakne pozitivniji odnos između roditelja i deteta.

Savremeno roditeljstvo je kao nikad do sada obeleženo žurbom, jurnjavom i nesvesnom dinamikom. Prepoznajemo se lako svi u ovoj trci – spremamo se za posao, vozimo decu u vrtić ili školu, naporno radimo celog dana i ponovo žurimo natrag ne bismo li ih ponovo odvezli na trening/čas baleta/čas engleskog. Potom, spremamo večeru, proveravamo da li su uradili domaći i na kraju, padnemo s nogu kada odu na spavanje.

Više je nego jasno da su svesnost i prisutnost u sadašnjem trenutku postali pravi izazov, pogotovo što nas svakodnevica vuče da mehanički obavljamo većinu obaveza. Posledice su očigledne, stalno smo pod stresom, imamo osećaj da ništa ne postižemo na vreme, i naravno, da nismo dovoljno dobri roditelji.

Međutim, postoji i drugačiji pristup, koncept svesnog roditeljstva ukorenjen u mindfulness tehnikama, čiji je cilj da se podstakne pozitivniji odnos između roditelja i deteta. Pažljivi roditelji su prisutni i svesni u svakodnevnim interakcijama sa svojim detetom, mogu da saosećaju s njim i prihvate ga. Istovremeno, podučavaju ga važnim veštinama za snalaženje u konfliktima i raznim društvenim situacijama sa kojima će se susretati dok raste.

Koje mindfulness tehnike možete vežbati već danas i postati svesniji i pažljiviji roditelj pročitajte u nastavku.

Vežbajte da budete prisutni sa svojom decom

Naučna istraživanja dosledno pokazuju da su odnosi sa porodicom važan izvor sreće. Načini na koje rešavamo nesuglasice, kao i odnosi koje dete ima sa roditeljima, braćom i sestrama, predstavljaju bitne faktore kada je u pitanju njegovo samopouzdanje, zadovoljstvo, emotivna sigurnost, i uopšte, blagostanje.

Imajući to na umu, kao roditelji trebalo bi da svakog dana rezervišemo makar 30 minuta kada ćemo detetu posvetiti svoju nepodeljenu pažnju i učestvovati u aktivnostima po njegovom izboru. Ako to znači šetnju, bacanje lopte, slaganje slagalice ili vožnju autićima – neka bude samo ta aktivnost, bez distrakcija u vidu telefona, računara ili televizije. Postavite nameru da budete potpuno prisutni, ali budite strpljivi sa sobom ako vam je teško da postignete svesnost u početku.

“Napravite” vreme bez ekrana

Živimo u digitalnom dobu i zavisnost od ekrana i tehnologije je, izvesno, još jedan od izazova sa kojima roditelji danas treba da se nose. Važno je da se u porodici postave jasna i realistična pravila o korišćenju TV-a, igranju video igara, skrolovanja na telefonu i surfovanja internetom. Možda i najznačajnija veština koju kod dece treba da izgrade roditelji u 21. veku jeste da postignu taj visoki stepen nereaktivnosti na distrakcije. Postaje istinski problematično boriti se sa sadržajima vrhunske zabave koju moderna tehnologija nudi. Detetu kome su od najranijeg uzrasta dostupni digitalni sadržaji, koje je izloženo crtanim filmovima, intuitivnim mobilnim aplikacijama i igricama može biti poprilično teško da se zabavi bez tehnologije. Zbog toga je izuzetno važno da se vreme provedeno na ovaj način ograniči, da se dosledno sprovode pravila i kreiraju pauze od tehnologije za decu.

Pokušajte pre svega da i sami budete primer, tako što ćete tokom dana imati i druge aktivnosti, odložiti telefon, isključiti računar i TV i biti prisutni – bez ometača ove vrste.

Dajte sebi pauzu i trenutke mira

Pored pauza od tehnologije i tzv. digitalnog detoksa, roditelji treba da jednostavno prave pauze, prave mini-odmore tokom svakog dana. U svakoj kući u kojoj rastu deca atmosfera ume da postane haotična. Zbog toga nekoliko svesnih iskoraka, kada se zastane za uzdah i izdah, mogu napraviti suštinsku razliku u vašem ponašanju i tome kako se osećate. Kada date sebi malo vremena da predahnete, dobijate višestruko – i emotivnu distancu, i odmor, i lekcije detetu kako da reaguju na sukob i izbegnu impulsivne reakcije. 

Nije potrebno da odete na spa vikend ili na more kako biste osetili blaženstvo i smirenje, naprotiv. Nekada čak i minut u kupatilu ili spavaćoj sobi koji provedete sami sa sobom može imati uticaja.

Vežbajte zahvalnost

Izražavanje zahvalnosti je jedan od najbržih i najmoćnijih načina da se osećate smireno i radosno. Ukoliko prenesete na svoju decu ovu praksu, zapravo ćete im dati dragocen poklon od kog će imati koristi čitavog života. Pokušajte, primera radi, da uspostavite rutinu da za vreme večere svako ispriča jednu situaciju koja je dobro prošla tog dana. 

Nije važno na koji način ćete formulisati, niti se nužno moraju koristiti reči “zahvalan sam/zahvalna sam”. Jednostavno ih podstaknite da razmišljaju na ovaj način, usmerite njihov um na sve one dobre stvari koje imaju i tako ih naučite da ih cene. Sasvim sigurno, ovo je bolji fokus od konstantne usmerenosti na probleme i ne tako lepa dešavanja.

Naučite da budete rezilijentni

Život može biti pun izazova kako za nas odrasle, tako i za naše mališane. Možete ih naučiti da uče iz grešakai da se oporave, umesto da razmišljaju o neuspehu kao o porazu. Zato zaista obratite pažnju kada se suočavaju sa nedaćama i pomozite im da iz tog iskustva uče lekcije. Nemojte osuđivati dete ili umanjivati njihova osećanja. Odraslima mogu biti smešne školske muke i brige tinejdžera, ali to ne znači da su njima smešne i nevažne. 

Saslušajte svoje dete sa saosećanjem i pokažite mu da je svaki izazov zapravo prilika da postanu bolji, veštiji, otvoreniji. Rezilijentnost se često naziva super-moći 21. veka, i to nije slučajno. Brzina kojom se prilagođavamo i snalazimo u situacijama kad ne ide kako smo zamišljali zapravo je ključna za naše dobro stanje. Što pre prihvatimo događaj u kome smo se našli i krenemo da razmišljamo o rešenjima, to ćemo se pre izvući iz problema. Lekcija koju svaki roditelj želi za svoje dete, zar ne? Da samostalno rešava sve izazove koji mu se nađu na putu.

Gledajte na svet očima svog deteta

Deca prirodno imaju čist i slobodan um i često pronalaze lepotu u jednostavnim stvarima. Primera radi, ako vaše dete dotrči do vas sa bubamarom koju je pronašlo u dvorištu, pokušajte da se uskladite sa njegovim uzbuđenjem i uživajte u tom iskustvu posmatrajući ga njegovim očima. Na ovaj način poboljšaćete vašu vezu, učiniti da se dete oseti cenjeno i viđeno, ali i sami iskusiti energičnost i okrepljenje koje donosi uživanje u malim zadovoljstvima.

Brinite o sebi

Kao roditelji ponekad smo previše zauzeti i preopterećeni da bismo se brinuli o sebi. Većina nas se oseća krivim kada pokuša da odvoji malo slobodnog vremena da uradi stvari u kojima smo uživali pre nego što smo bili roditelji. Pokušajte da se oslobodite tog osećaja i prepoznajte da samo zdrava i srećna žena može u suštini biti zdrava i srećna majka. Dovedite sebe u dobro stanje, budite zadovoljni sobom i tako će i vaša deca, partner i čitavo okruženje uživati, jer ćete imati kapaciteta, volje i energije da im se posvetite. Posvetite se starom hobiju ili pronađite novi, uživajte u šolji čaja ili kafe, meditirajte, idite na trening ili trčanje, šetajte, jednostavno, ugodite sebi i gledajte kako se efekti tog ugađanja prelivaju na sve oko vas.

Važnost svesnog roditeljstva

Ključno je da roditelji treba da praktikuju mindfulness za sebe koliko i za svoju decu. Ako postanete svesniji sopstvenih emocija i naučite da ih priznate sa saosećanjem umesto sa prosuđivanjem, možete biti bolji model emocionalne regulacije, rešavanja sukoba i donošenja odluka za svoje dete. Primenom mindfulness tehnike kao što je meditacija, fizički trening, disanje ili NLP bićete usklađeniji i svesniji sopstvenih emocija. Time se, takođe, olakšava empatija ili barem svest o mislima i osećanjima vašeg deteta. Zauzvrat, razumećete pun emocionalni kontekst ponašanja deteta, pa ćete bolje i lakše da identifikujete uzroke i dođete do rešenja.

Krajnji rezultat je roditeljski stil u kom razvijate vama prilagođene strategije, a istovremeno podučavate dete veštinama koje su im potrebne da razumeju sebe i svet oko sebe, kao i da se konstruktivnije nose sa sopstvenim emocijama.

Izvor: roditeljstvo.com