Publika u prepunoj sali pozdravila je dugim i snažnim aplauzom mnogobrojni ansambl predstave koji su činili učenici i nastavnici Osnovne škole „Đuro Salaj” iz Subotice. Ova predstava realizovana je povodom Svetosavske dečje nedelje.

Prisutni su sa velikom pažnjom pratili bogatu i zanimljivu priču koja kombinuje scenski i filmski jezik, sve vreme drži pažnju i pleni emocijama i sa pravom merom oživljava duh i atmosferu vremena, lične sudbine i društvene okolnosti.

Nakon što je u subotičkom Dečjem pozorištu odigrana predstava „Sedam pisama kraljice Ane“ i doslovno ostavila publiku bez daha, euforija naših sugrađana izazvana ovom predstavom i dalje ne jenjava.

Evo i jedne zamiljivosti tim povodom. Ispred „Trgoprometa“ na Radijalcu, razgovaraju dve penzionerke, gde jedna kaže: „Je l’ danas daju 10% za penzionere?“ na šta će druga: „Pisma kraljice Ane?! Nego šta nego gledala!“.

Da ovo ne bi bila puka slučajnost, slična situacija je i kod buvljaka. Kako su nam već na ulazu u prvu halu rekli, tu se već nedelju dana raspreda o neustrašivosti i vojničkoj ozbiljnosti dvojice stražara koji su stajali na bini, koje čak ni najači aplauzi nisu zbunili niti omeli u obavljanju njihove viteške dužnosti. Čak ni na samom kraju predstave, kada su se svi glumci poklonili publici, koja im je gromoglasno aplaudirala, ni tada nisu poklekli! To se zove odvažnost, koja je krasila naše srdnjovekovne vitezove!

Jedan od naših sagovornika, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je u krajnjem oduševljenju: „Ja ono ne bi’ mog’o, majke m’ moje mile! Svaka čas’ dječacima, stvaarno!“

A o Konstantinu Filozovu već kruže priče da je to stvarno bio on, glavom i bradom. Odjednom, prodavac peškira i posteljina istrčava ispred tezge, presreće nas i kune se rođenim očima u glavi da je terziju sreo neposredno pre našeg dolaska i da mu je ovaj mahnuo: „Ooon je! Zapamtio sam mu brkove!“.

Ova predstava je uspela da poveže sve generacije. Bravo za đake i nastavnike OŠ „Đuro Salaj“ iz Subotice!