Književnost, umetnost lepe reči, i matematika, egzaktna nauka, naizgled antipodi, udaljeni i nespojivi, odvajkada nose međusobno isključivanje. A da li je tako? Da li su zaista nespojivi? Gde su im dodirne tačke? Odakle krenuti prilikom pokušaja definisanja njihovog odnosa i (ne)saglasja? Od početka – od nule. A mi smo naš pokušaj započeli predstavljanjem romana „Papagajeva teorema” i pokazali da matematika i književnost nisu u potpunosti udaljene kao što se to misli.

U prvom delu časa učenici u ulozi naratora i glumaca ukratko su predstavili svet romana „Papagajeva teorema” Denija Geđa, upoznali publiku sa fabulom, likovima, tematikom i zakoračili u svet misterije koja se plete naporedo sa otkrivanjem istorije matematičkih saznanja. U drugom delu časa odigrana je „Papagajeva slagalica”, kviz napravljen po ugledu na čuvenu RTS-ovu „Slagalicu”, koja se prikazuje više od tri decenije i koja je svima dobro poznata. Sve igre su osmišljene tako da su u vezi sa romanom koji je predmet istraživanja. Takmičile su se dve ekipe, Crvena i Plava, svaka sa po tri takmičara, dok su ostali učenici bili u ulozi voditelja, supervizora, scenografa, merača vremena, brojača poena, tehničke podrške. Takmičari su kroz igru pokazali znanje i matematičke veštine, a publika je imala priliku da se zabavi, nešto nauči, ali i motiviše za čitanje romana. Nakon neizvesne igre, proglašeni su pobednici i uručene nagrade.

Kao što je istakao Duško Radović: „Uđeš u knjigu mali, izađeš veliki”. Tako je i naš cilj bio da iz ove knjige, ali i iz ove igre, izađemo bar nešto veći.

Izvor: Užička gimnazija