Navodi da se motivacija dobija kroz praksu, a prakse nema. Sve je više anksioznosti i depresivnih epizoda, napominje psihološkinja.

Tijana Sovilj je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da ova realnost traje.

„U početku se desilo da je zanimljivo bilo učenicima, više nego profesorima. Čak su pojedini učenici koji se nisu isticali u školama na onlajn platformama počeli da se ističu. To je, međutim, kratko trajalo. Motivacija za učenje je problem od pre korone. Prava motivacija bi bila unutrašnja motivacija. U ovoj zbrci i vrednosti gde su nam u pandemiji narušene potrebe, ne možemo da idemo na više potrebe tako lako”, ističe psihiloškinja.

Profesori se, dodaje, snalaze, nalaze način da učenike motivišu sadržajem.

„S druge strane dobijano direktivu da smanjimo gradivo. A celina može da bude motivišuća jer ona daje neki smisao. Motivacija se dobija kroz praksu, a prakse nema”, kaže Tijana Sovilj.

I njima je, kaže, bilo teško da savladaju lične barijere, a adolescent u razvoju mora da ima relativno stabilnu sredinu, da bi njegov unutrašnji svemir mogao da se odredi.

„Sada sredina nije samo porodična, nego je i opšta. Sve je više anksioznosti, depresivnih epizoda. Vrlo često razni uzrasti, govore o tom nečemu, nekoj magli, teškoći koja ih sputava da budu srećni i da žive život”, napominje Sovilj.

U ovom kombinovanom modelu, sa eDnevnikom, Viber grupama roditelju su uključeni i ne mogu da se isključe.

„Poneki se previše mešaju u ocenjivanje, postaju naporni. Nama je to manje više bitno, ali je bitno kakvu poruku pružaju deci”, zaključuje Tijana Sovilj.

Izvor: RTS